Danas su DUHOVI: Naši stari su verovali da ove tri stvari NIKAKO NE TREBA RADITI jer slute BEDU I „ZLE ČINI“

Za Duhove se ne rade teški fizički poslovi, niti se kuća čisti, već su dani posvećeni molitvi i porodičnom okupljanju.

Venčići od trave i cveća smatraju se zaštitom i izvorom sreće, zdravlja i blagostanja za porodicu.

Srpska pravoslavna crkva danas, 31. maja, obeležava Silazak Svetog Duha na apostole, praznik koji se smatra rođendanom hrišćanske crkve. Duhovi se slave pedeset dana nakon Vaskrsa i uvek padaju u nedelju, a praznovanje traje tri dana. Zato su u crkvenom kalendaru crvenim slovom obeleženi i Duhovski ponedeljak i Duhovski utorak.

Dok pravoslavni vernici širom Srbije proslavljaju jedan od najvažnijih hrišćanskih praznika, mnogi se podsećaju i starih narodnih verovanja koja se vekovima prenose s kolena na koleno. Duhovi, poznati i kao Trojice ili Pedesetnica, smatraju se danima posebnog blagoslova, kada se porodica okuplja, a domovi ispunjavaju zelenilom kao simbolom novog života, mira i napretka.

Jedan od najlepših običaja vezanih za ovaj praznik jeste unošenje sveže trave i cveća u hramove. Tokom liturgije vernici od trave pletu venčiće koje nakon bogosluženja nose svojim kućama. Prema narodnom verovanju, oni donose zdravlje, sreću, blagostanje i Božju zaštitu porodici.

Venčići se najčešće stavljaju pored ikona, na prozore ili iznad ulaznih vrata, dok se u pojedinim krajevima i danas čuva običaj da se podovi u domu prekriju travom, a vrata i prozori ukrase zelenim grančicama lipe, jasena ili jove.

Šta se ne radi na Duhovski ponedeljak?

Prema narodnoj tradiciji, tokom dana posvećenih Duhovima izbegavaju se teški fizički poslovi. Veruje se da ne treba raditi u polju, obavljati zahtevne kućne poslove, niti se baviti šivenjem, pletenjem i tkanjem. Ovi dani namenjeni su molitvi, odmoru i vremenu provedenom sa porodicom.

Posebno je rasprostranjeno verovanje da na Duhovski ponedeljak ne treba čistiti kuću, jer se smatra da se tako iz doma može „oterati“ sreća i blagoslov koji praznik donosi. Zato mnogi domaćini upravo ove dane koriste za duhovni mir, okupljanje najbližih i očuvanje starih običaja.

BLIC.RS