Милован Бојић, директор Института „Дедиње“, шаље рањенике из Либије на лечење у бање у нашој земљи, иако је то супротно прописима
Док пацијенти из Србије некада морају да сачекају свој ред да би дошли на терапију у некој од бања Србије, пацијенти из Либије, уз добру везу, могу и преко реда.
„Блиц“ је дошао до писма које је Антикорупцијском тиму Министарства здравља упутио један од руководилаца (име познато редакцији) једног лечилишта у Србији у којем надлежне обавештава да му је Бојић упутио понуду о успостављању сарадње бање на чијем је челу и пацијената из Либије.
„Kрајем октобра позвала ме је секретарица професора Милована Бојића из ‘Дедиња‘ и тражила директорку, али је речено да је она на крсној слави и разговор је завршен. Међутим, након само неколико минута поново је позвао Бојић лично“, наводи се у писму које је потписао поменути руководилац.
Он наводи да му је Бојић рекао да би желео да успостави сарадњу с бањским Институтом и замолио га да прими представнике фирме која би их доводила. Све је, како каже, било у циљу успостављања првог контакта, а Бојић ке најавио да ће се касније чути са директорком.
„Дошао је господин Драган Бојић, који се представио као братанац Милована Бојића, са још једном докторком и представником из Либије. Намеравали су да изврше увид у потенцијале Института како би евентуално лечили болеснике – рањенике из Либије, који се тренутно налазе у Босни у некој бањи“, наводи се у писму које је стигло на адресу Антикорупцијског тима.
Пацијенти из Либије, уз добру везу, могу и преко реда на терапију
Либијски представник је, како даље стоји, објаснио доктору да су то углавном млади пацијенти између 16 и 24 године, параплегичари у колицима и да је реч о групи од 30 до 35 људи, а у Институту би им била потребна индивидуална кинезитерапија и физикалне процедуре електростимулације.
„Либијски држављанин се представио као представник неке болнице из Либије где су лечени ови болесници, а распитивао се да ли капацитети Института задовољавају њихове потребе за евентуално лечење ових пацијената“, наводи се у писму.
У одсуству директорке, представнике је примио начелник Kлинике за рехабилитацију у Институту заједно са надлежнима у другим одељењима.
– Лекари су упознали представнике са радом Института, обишли су поједине делове, терапијски блок, неколико соба, ресторане у стационару. Пошто је наведено да је реч о параплегичарима, посебна пажња посвећена је сали за кинезитерапију и величини соба и купатила – навео је један од руководилаца.
На крају обиласка, представницима из Либије је сугерисано да се обрате директорки.
После тога, како је наведено у писму које је стигло антикорупцијском тиму Министарства здравља, поменутој бањи (лечилишту) више пута јавила се секретарица из фирме „Антрешељ“ и тражила понуду за смештај пацијената из Либије. Из бање су одговорили да је потребно да им се обрате писаним захтевом о прецизном здравственом стању и њиховим детаљним захтевима.
Међутим, како сазнајемо, директорки Института до данас се, иако је рекао да ће то учинити, није јавио Милован Бојић лично. Директорка је запослене обавестила и да захтеви морају да се размотре будући да Институт није профилисан за такву категорију болесника нити има ценовник за збрињавање овакве категорије болесника.
Бојић: Ја то више не радим
Врло је могуће да бање раде у договору са амбасадом Либије, а не са мном. Ја то више не радим – каже за „Блиц“ др Милован Бојић, директор Института „Дедиње“.
Он каже да је раније у оквиру своје ординације лечио пацијенте из Либије, али да од када је директор „Дедиња“ то више не чини.
– Учествовао сам у лечењу Либијаца кроз редован посао док сам био приватник, и то веома успешно кроз уговоре са државом Либијом преко њихове амбасаде у Београду. Од ступања на дужност директора „Дедиња“, то више не радим. Ја тамо више не радим, али ординација ради – истиче Бојић.
На нашу констатацију да је један од руководилаца лечилишта позван са броја његове секретарице (број познат редакцији), он каже да је звао Нишку бању, али због физикалних третмана пацијената с оперисаним срцем у „Дедињу“.
– Исувише искуства имам да бих такве ствари о којима говорите радио са броја телефона Института „Дедиње“ – закључује Бојић.
Он тврди да није узео ниједну дневницу нити је попио кафу, чај а да није лично платио од када је директор, као и да не користи возача и аутомобил.
– Ови напади иду од оних који се плаше ревизије пословања или од оних који не могу да поднесу нечији успех.
Искуство из Kаменице
Вештачке листе
На Институту у Kаменици својевремено су се правиле вештачке листе чекања за зрачење. Тада се дешавало да пацијенти из Србије морају да чекају, због чега је њихово стање бивало све лошије, док су пацијенти из региона који су плаћали поменуту терапију одмах примани. Убацивањем либијских пацијената у лечилишта у Србији, а да претходно то питање није системски решено, могли бисмо опет да направимо проблем за наше пацијенте.
Блиц