Летње жеге нису изум модерног доба. И наши преци су се суочавали са данима када је сунце немилосрдно пржило, а температуре достизале веома високе вредности. Међутим, у време када није било клима-уређаја, вентилатора и расхладних система, људи су морали да се ослањају на домишљатост, природу и проверене народне методе како би лакше поднели врућине.
Један од најстаријих начина расхлађивања био је боравак у дебело зиданим кућама. Старе куће од камена, набоја или цигле имале су природну способност да задрже свежину. Током најтоплијег дела дана прозори су били затворени, а дрвене капке спуштене како сунчеви зраци не би загревали унутрашњост. Тек увече, када би температура опала, прозори су се отварали како би свеж ваздух ушао у дом.
- Како су се наши преци расхлађивали без клима-уређаја? Старе методе које и данас делују
- BELGIJANCI PRAVE HAOS NA SP! ŠTA VI RADITE?
- (VIDEO) Erling Holand ODUŠEVIO SRBIJU! Evo kog sportistu najviše voli i poštuje
- DA LI JE MOGUĆE? AMERIKANCI SAMI PRAVE PRAVILA NA SP U FUDBALU
- Симпатичан детаљ са Новаковог меча: Док је тата водио битку на терену, Стефан Ђоковић играо другу игру (ВИДЕО)
Наши стари су добро знали и колико је вода важна током летњих дана. У многим селима људи су се освежавали на бунарима, изворима, рекама и потоцима. Хладна вода није служила само за пиће, већ и за умивање лица, руку и врата. Често су мокрили мараме или пешкире које су стављали на главу или рамена како би лакше поднели врелину.
Занимљиво је да су некада многи спавали напољу током најтоплијих летњих ноћи. Дворишта, тремови и баште били су места где су се постављали кревети или простирке. Под ведрим небом и благим ноћним поветарцем сан је био много пријатнији него у загрејаним просторијама.
Исхрана је такође играла важну улогу. Тешка и масна јела избегавала су се током најтоплијег дела године. Уместо тога, јело се више свежег воћа и поврћа. Лубеница, диња, краставци, парадајз и друго сезонско поврће били су природни савезници против врућине јер садрже велику количину воде. Уз то су се пили домаћи сокови, кисело млеко и расхлађена вода из земљаних ћупова који су природно одржавали нижу температуру течности.
Још један стари трик био је коришћење влажних чаршава. У појединим крајевима људи су качили мокре чаршаве на прозоре или врата. Када би поветарац прошао кроз влажну тканину, ваздух би постајао приметно свежији. Овај једноставан принцип касније је послужио као основа за неке модерне системе хлађења.
Пољопривредници су своје послове организовали тако да најтеже обавезе обављају рано ујутру или предвече. Средина дана била је резервисана за одмор у хладу. Одатле потиче и обичај поподневног одмора који је био веома распрострањен у многим топлим крајевима света.
- Како су се наши преци расхлађивали без клима-уређаја? Старе методе које и данас делују
- BELGIJANCI PRAVE HAOS NA SP! ŠTA VI RADITE?
- (VIDEO) Erling Holand ODUŠEVIO SRBIJU! Evo kog sportistu najviše voli i poštuje
- DA LI JE MOGUĆE? AMERIKANCI SAMI PRAVE PRAVILA NA SP U FUDBALU
- Симпатичан детаљ са Новаковог меча: Док је тата водио битку на терену, Стефан Ђоковић играо другу игру (ВИДЕО)
Дрвеће је представљало природни клима-уређај. Велика стабла ораха, липе, кестена или платана правила су густ хлад у коме су се људи окупљали током највећих врућина. Није случајно што су сеоске чесме, клупе и места за одмор често грађени управо испод крошњи великог дрвећа.
Иако данас имамо бројне савремене уређаје који нам помажу да лакше поднесемо летње жеге, многе старе методе и даље су корисне. Боравак у хладу, довољан унос воде, лагана исхрана, проветравање просторија у вечерњим сатима и избегавање напора током најтоплијег дела дана савети су који су важили пре сто година, а важе и данас.
Можда су наши преци живели без клима-уређаја, али су знали како да се прилагоде природи и искористе њене благодети. Управо у тим једноставним, провереним навикама крије се мудрост која и данас може бити од велике користи током врелих летњих дана.
ПАТРИОТ