Нажалост, изгубио сам редован контакт с њим. Не знам чијом кривицом, али је свакако у том односу било много бабица, превише сујете…
Драган Шутановац, председник ДС, каже да је та странка отворена за разговоре о груписању за изборе за Београд, те да се надају да ће их бити што пре, јер су већ доста времена изгубили. Са Сашом Јанковићем, лидером покрета ПСГ, признаје, изгубио је редован контакт. Не зна чијом кривицом је дошло до застоја у комункацији, али је, додаје, ту било доста сујете.
Како теку преговори опозиционих лидера о груписању за београдске изборе? Да ли уопште има преговора?
– ДС је апсолутно отворен за разговоре и надамо се да ће их бити што пре. Људи очекују од нас да будемо с њима и да их заштитимо од терора, људи желе програм, да им предложимо идеје како ће живети боље. Нико више не жели да гласа за „мање зло“ и то је одлична вест. Ми ћемо бити бољи од Вучића и зато ћемо га победити.
Ко ће с ким на крају на изборе? С ким ће ДС?
– Много важније од тога ко ће с ким јесте ко ће с чим пред грађане. Видимо већ дуже време да су се поједине странке, покрети и појединци дефинитивно одлучили на индивидуалан излазак, али нисам чуо ничија решења за проблеме. ДС ће ићи с најбољим програмом и најискуснијим тимом. Наш програм ће се фокусирати на људе и Београд као град будућности у коме ће постојати ефикасна и транспарентна администрација, пословно окружење за развој различитих послова, посебно ИТ технологија, јака социјална заштита која ће пружити подршку младим брачним паровима, родитељима чија деца иду у школу или вртиће. Исто тако, Београду су неопходне промене у саобраћају, комуналној полицији, урбанизму…
Како оцењујете могућност да Ђилас стане на чело опозиционе колоне?
– Једино знам да је Ђилас рекао да се не бави политиком и тај став уважавам.
Уколико би Ђилас затражио подршку ДС, да ли бисте стали уз њега?
– Мислим да је дошло време да Ђилас, као и многи други који су се политички афирмисали захваљујући ДС, стану уз Демократску странку јер једино она данас, као и пре скоро 20 година, може да окупи и каналише енергију неопходну за промене. Свима је данас јасно: само јак ДС може да победи СНС. Сви остали експерименти су, очигледно, унапред осуђени на пропаст. Уосталом, зато смо мета напада како власти тако и дела опозиције.
Да ли је Ђиласу минус што га је СНС месецима одржавао на власти после 2012?
– Иако сви мисле да је ДС потонуо 2012, ми смо те године освојили рекордну подршку. Тако да није СНС одржавао ДС на власти у Београду, већ грађани својим гласовима. Друго је питање да ли би за грађане и ДС било боље да смо тад сви отишли у опозицију.
Постоји могућност да са београдским буду и ванредни парламентарни избори. Да ли сте спремни за њих? Да ли ћете на њих сами или у коалицији с неким?
– Покушај да рационално предвидимо шта ће Вучић урадити поводом још једних ванредних парламентарних избора осуђен је на пропаст. Али оно што је неоспорна чињеница јесте да су Вучићеви ванредни избори у протеклим годинама грађане Србије коштали преко пет милијарди динара. Свакако, као опозициона странка, ми их прижељкујемо и спремамо се као да ће их бити. Верујемо да Вучић размишља о изборима само из разлога сакривања неспособности и неиспуњених обећања. Вучић се на изборима осећа комфорно јер мисли да ће уз невиђену медијску блокаду, огромне уцене, разне капиларне манипулације опет преварити грађане. Ми смо, што стално понављамо, заиста отворени за разговоре са свима који деле наше вредности и који после тих избора ни у једном случају не би формирали владу са СНС, ни концентрациону, ни „владу националног спаса“ нити било какву.
Да ли се чујете с Јанковићем?
– Нажалост, као и многи људи који су га међу првима подржали, изгубили смо редован контакт, осим када се сретнемо на неким састанцима. Не знам чијом кривицом, али је свакако у том односу било много бабица, превише сујете, а највише разних људи чији интерес је од почетка био сумњив.
Радослав Милојичић Кена је питао у Скупштини да ли иза фирме која је откупила „Гошин“ дуг стоји брат Ане Брнабић. Да ли можете нешто више да кажете о томе?
– Више о томе треба да каже премијерка Брнабић, ми немамо детаљније податке од оних које смо изнели у Скупштини, али след околности је веома чудан. Постоје основане сумње због којих тужилаштво и надлежни органи морају да реагују. Нови власник „Гоше“ је са Кипра, где се појављује фирма из Земуна, основана пре само месец дана, која успева да откупи дуг у износу од 400.000 евра. Резултат те куповине су радници на улици и чињеница да је „Гоша“ постала још једна жртва Вучићевог режима.
Садашња власт, док су били опозиција, критиковала вас је да сте уништили Војску. Како бисте ви сада оценили потезе министра Вулина?
– О реформама које сам спровео са својим тимом у Министарству одбране, за које слободно могу да кажем да су највеће и најуспешније реформе једног система у Србији, најбоље је да говоре други, стручњаци, официри и запослени у систему. Они најбоље знају како је било пре, како у мом мандату, а како је од 2012. до данас. Поносан сам на све што је мој тим урадио, пре свега кад је реч о бољем материјалном и професионалном стандарду припадника ВС. Међутим, оно што ми је посебно драго јесте да смо чврсто поставили систем да ни разни Вулини не могу да га упропасте, на чему иначе здушно раде из своје осионости и незнања.
О споменику убијеном премијеру
ХТЕО САМ ДА СЕ АЕРОДРОМ У СУРЧИНУ НАЗОВЕ ПО ЂИНЂИЋУ
Шта мислите о идејном решењу за споменик Зорану Ђинђићу?
– Уметнички доживљај је увек различит и није могуће да сви буду задовољни и на исти начин доживе неко уметничко дело. Важно је да уметност подстиче дискусију у друштву, али у овом конкретном случају није важно само идејно решење колико намера напредњака да оперу своју савест, али и рејтинг у делу бирачког тела у коме га никада досад нису имали. Морам да кажем да је опасна замена теза да ДС није желео постављење споменика Зорану Ђинђићу. Током десет година од убиства, различите улице, тргови и платои су понели име првог демократског премијера Србије. Примера ради, ја сам предлагао да се аеродром у Сурчину назове по њему, по угледу на велике светске аеродроме, међутим, тај предлог није наишао на подршку. Али свакако, формирана је и комисија за постављење споменика, на чијем челу је била Горица Мојовић, одређена је и локација, али је нова власт овај пројекат стопирала.