Последњих петнаестак година читамо о изборним изненађењима „екстремних“ десничарских партија и покрета у земљама Европске уније. То „екстремно“ је пришивено из пера уредника српских мејнстрим медија. Они који озбиљније прате шта се дешава око нас, и мало даље, добро знају да су српски медији углавном преносили дезинформације и лажи када је у питању јачање популарности аутентичних десних снага у земљама Европе. Што је интересантно, ретко ко је постављао јавно питање шта су последице или узроци јачања деснице у Европи и у свету. Каква је то десница? Шта народи тих земаља налазе и виде у њима, кад из године у годину „изненађују“ изборним резултатима. Савремена левица (читај социјалдемократија), је доживела пораз и клинички је мртва. Јако дуго је у служби крупног капитала. Сви водећи синдикати у земљама ЕУ су били везани за социјалдемократске партије. У неким земљама директно а негде индиректно. Гласачка машинерејија се углавном тражила из редова чланства синдиката. Партије би те гласове компезовале наводном борбом за побољшање положаја радника, обећањима да ће утицати на промене закона у корист и заштиту обичног грађанина, са наглашеном причом о социјали, школству, здравству, људским правима итд. Године су пролазиле, ништа од тога. Социјалдемократе су се смењивале на власти са конзервативцима, негде владали са њима у коалицији, док су грађани ЕУ све теже и теже састављали крај са крајем. У пракси, разлика између европских социјалдемократа и конзервативаца не постоји, у земљама владају олигархијске мањине на рачун и штету већине грађана, центар им је Брисел окован бирократским ланцима, национални идентитети погубљени и покривени плавом заставом ЕУ, општепознате трговинске творевине без политичке интеграције. Народи држава чланица ЕУ распоређени су у редовима када су у питању права и општи интереси. Ово су само неки од разлога буђења евроскептицизма и идеја све више партија и покрета широм Европе, да се напусти та творевина под називом ЕУ, која је само наносила штете државама чланица и њиховим народима. Ако пођемо од тога да данашње социјалдемократе и конзервативци не припадају аутентичној левици ни десници, отвара простор за стварање аутентичне деснице и радикалне левице (неуспели покушај СИРИЗЕ у Грчкој). Додуше, то све није настало данас, постоји већ одавно, али долази време у коме ће десница тек доћи до изражаја.
ЈАЧАЊЕ ЕВРОПСКЕ ДЕСНИЦЕ И МИ
Колико видим, већ дуго код нас постоји неки страх од јачања деснице у Европи. Пришивају им се уобичајни термини „екстремисти“, „фашисти“ и шта већ не. Међутим, ствари стоје овако. Данашња аутентична десница у Европи делује у складу са реалношћу и посвећена је човеку. Та десница нема претензије на туђе територије (не рачунам у ту групу партије са Балкана), није оптерећена уласцима у ратове, поробљавањем других држава и народа. Та десница је преузела позитивна искуства социјализма када су у питању социјална правда, заштита и права радника, решавање питања незапослености итд. Та десница покушава да очува идентитет народа и државе коме припада, да не говорим о економији, јаком малом предузетништву као кичми нормалне државе, очувању и афирмисању културних вредности.
Да упростим, данашња десница у Европи покушава да очисти своје двориште и даље од својих капија не гледа. И ту нема никакве опасности по нас. Земље ЕУ имају проблема са својим центром, Бриселом, емигрантима који се нису прихватили вредности и законе домаћина, тероризмом, законима који директно угрожавају њихове грађане. И Слободари у Аустрији и Национални Фронт у Француској као и многи други никада ни на који начин нису угрожавали интересе Србије и српског народа, те у складу са тим нема места страху од њиховог постојања, деловања и јачања. То су снаге које поштују међународно право, не смемо заборавити да смо управо од такве деснице која је данас ојачала имали пуну подршку у турбулентним деведесетим, када смо били изложени разним видовима агресија, од економског исцрпљивања санкцијама до убистава и черечења земље од стране њихових влада. Тај страх и ту фаму код нас, о изборним „изненађењима екстремиста“ по Европи, шире очајни и хистерични либерали из круга двојке, који су били и остали у служби свих оних који су убијали и уништавали Србију. На њихову велику жалост, равнотежа у међународној политици се радикално мења, те за њих једноставно има све мање посла а њихов ангажман је постао безвредан. Ја лично не видим ни један разлог за страх од јачања снага које неће угрожавати ни малтретирати наш народ ни нашу земљу.
АранђеловацИНФО