Без обзира на стварни ниво подршке чланству у ЕУ у анкетама, јасно је да је тренд исти, тј. да се ентузијазам за приступање смањује
Иако се чини да постоји полазна линија подршке за приступање ЕУ (никада не пада испод 40%, као што је приказано на слици 1), постоје и друге перцепције испод ових ударних бројева које потенцијално више забрињавају. Према анкети Балканског барометра спроведеној крајем 2016. године, већина (38%) анкетираних Срба није веровала да ће њихова земља уопште приступити ЕУ, са 13% и 18% који су сматрали да су 2030. и 2025. реални датуми за пуноправни приступ. Штавише, четвртина (24%) испитаних Срба за Балкански барометар није видела ништа добро или позитивно што би било резултат чланства у ЕУ, а 15% га је повезало с губитком суверенитета. Они који су заиста сматрали да је чланство у ЕУ добра ствар највише су придавали важност економском просперитету (26%), слободи кретања (углавном се односи на студирање/рад у ЕУ, са 23% који су одговорили и још 23% који су убеђени да је укидање ограничења путовања најважније) и миру и стабилности (13%) (Регионални савет за сарадњу, 2017:56). Ови ставови су такође поновљени у истраживању МЕИ из јуна 2017. године, и са позитивне и са негативне стране. Они који су за чланство у ЕУ мислили су да ће донети „веће могућности за запошљавање” (17%) и „бољу будућност за младе” (16%), а 34% испитаника сматрало је да им би приступање ЕУ лично користило. Међутим, изражено је незадовољство процесом приступања, пошто је 25% испитаника запазило да је константно условљавање од стране ЕУ-а препрека приступању; што је још важније, целих 28% испитаника сматрало је да би приступање ЕУ било „лоша ствар”, што је чак и виши број од резултата Балканског барометра осам месеци раније (МЕИ, 2017). Без обзира на стварни ниво подршке чланству у ЕУ у анкетама, јасно је да је тренд исти, тј. да се ентузијазам за приступање смањује (као што је приказано на слици 1). И овде, свеприсутност косовског питања и даље баца сенку на односе између ЕУ и Србије, јер је чак и ова блага подршка за придруживање ЕУ условљена чињеницом да Србија не мора да призна Kосово. Већина анкетираних грађана (57% у новембру/децембру 2015, према ИРИ-у и 69% у марту 2017. године, према БЦБП-у) радије би остала изван ЕУ него да буде приморана да прихвати независност Kосова. Уз устав Србије који посебно забрањује признање Kосова – па чак и многи српски политичари који су за ЕУ нису спремни да промене овај кодицил – вероватно ће Kосово наставити да снажно утиче на перцепције о ЕУ, што је запажање које је потврдила већина наших испитаника.
Демостат