Он додаје да се верници, као и сваке године, за највећи хришћански празник припремају духовно, постом и молитвом, како би „предстојеће празнике над празницима прославили у најпријатнијој молитвеној и васкршњој атмосфери“.
– Разна превирања у свету била су, јесу и биће, што је оптерећивало мир и добру вољу међу људима. И ове године нам је Бог подарио могућност да Његово име можемо у миру и радости славити, хвала Му! Са јењавањем атеистичке пропаганде, народ се враћа Богу и својој светој вери. Овоме се нарочито радује Мајка Црква која бди и страхује над сваким кораком своје деце. Највећи дар неба нашег времена Србима јесте повратак верске наставе у школе, што много доприноси моралном и религиозном васпитању. Народ из вековног искуства добро зна да му је Црква искренија родитељка и због тога јој је верно одан и захвалан – поручује владика.
СПЦ се није изјашњавала у вези са протеклим председничким изборима, а на питање да ли ће и убудуће бити таква политика СПЦ, наш саговорник каже да је политика овоземаљски, људски проблем, а да је основни задатак цркве брига о човековој души.
– Сем тога Црква треба да се уздигне од овоземаљских прозаичних, телесних и ситних брига променљивог карактера. Црква је духовни покровитељ све своје деце и стара се да их не дели ни по чему, већ настоји да им помогне на трновитом путу овоземаљског живота и да их припреми за вечно царство небеско – оцењује владика. Упитан за мишљење у вези са протестима који се одржавају широм Србије и незадовољству народа који живи на рубу егзистенције, епископ Лаврентије каже да му је жао младих, који су приморани да због тешког живота у Србији одлазе у иностранство.
– Бог је дао човеку слободу мишљења, али је дао и свој писани закон, Свето писмо по коме човек треба да сравњује и усаглашава своје мисли, жеље и труд. Жао ми је младих, најспособнијих људи који су приморани да одлазе у свет и граде туђој, уместо својој деци срећнију будућност. Црква се моли Богу да помогне да се створе што здравији односи међу Србима и услови за нормалнији живот за сву њену децу. Хришћанска љубав треба да буде мерило међусобних односа, где тога нема, не може бити ни мира ни хармоније – наглашава владика.
Шабачки епископ Лаврентије један је омиљених владика у народу. Сем што је расположен да разговара са сваким верником који му се обрати, владика је један од ретких који радо даје интервјуе. Из тих разговора види се ширина његовог начина размишљања и деловања, а често и мање познате чињенице, попут оне да је први епископ који је завештао органе, до податка да воли животиње и да му је својевремено љубимац била – лисица. Владика Лаврентије говори енглески, немачки и руски језик. Више од 20 година епископску службу обављао је у иностранству. Отворен је за екуменски дијалог, због чега је често на мети „тврдог“ крила Српске православне цркве.
Органе је завештао у Лозници 2011. године, а чин завештања органа оценио је као „ствар слободне воље, љубави и поштовања људског достојанства“.
– Медицина својим напретком омогућила трансплантацију органа и онај ко нема и не може ничим другим да помогне својим ближњим, може бар тиме. Немам ни новца, немам ништа да оставим својим ближњима, али драга срца поклањам органе ближњем своме који је у невољи, да нешто пред Богом заслужим у овом погледу. Завештавање органа је ствар слободне воље, љубави и поштовања људског достојанства и препоручујем свима да завештају органе. То ће омогућити многима да ублаже бол у здравственим невољама, да се путем трансплантације многима продужи живот – рекао је владика Лаврентије. Он је нагласио и да је званичан став СПЦ – подршка завештавању органа за кадаверичне операције.
Шабачки владика је упозорио да није добро бити мимо света и постављати границе и међе.
– Не ваља да смо мимо света, посебно када имамо шта да добијемо и научимо. Није добро да постављамо границе и да се међимо. Кад је реч о држави, што се тиче материјалне стране те приче, могли бисмо много да научимо од Европе, много да добијемо од њиховог искуства. Она може да нам буде учитељ и да нас научи раду и реду. И то је довољно. И у природи мањи поток у већи увире. Не ваља да смо мимо света, посебно када имамо шта да добијемо и научимо. Желели ми то или не, Европа је на неки начин казан који се постепено кува и једног дана све ће бити једна чорба. Нечега ћемо морати да се одрекнемо, али ћемо добити нешто друго – рекао је владика Лаврентије у једном од интервјуа. Шабачки епископ је посетио папу Бенедикта, а као главну препреку доласку папе у Србију, навео је историјску оптерећеност. Она је, како је навео умногоме проблем у контактима између Католичке и Православне цркве. Рекао је да је срећа те, за разлику од догађаја у Другом светском рату, у ратовима деведесетих година у региону званично нису учествовали ни католички ни православни свештеници. Владика оцењује да су љубав и разумевање међу људима најважнији, како би живели у слози, и да се у сваком човеку може пронаћи добро.
– Важно је научити од свих народа оно што је најбоље, оно што је најплеменитије. Нисмо ми изабран народ, како волимо за себе да кажемо. Заборавили смо на светосавље, јер дуго нисмо имали веронауку, нисмо учили оно што би требало. Наша Црква је много пропатила, била је изгнана из школа, војске, установа. То све имало је погубне последице. Црква нема права да се меша у политику и државне послове. Кроз све ово што нас је снашло показало се да је најважнији узрок неслога, погубна неслога која дуго траје и која се види на сваком кораку. Као епископ на Западу, срео сам много више добрих људи него што сам мислио да ћу затећи. Видео сам да има много мање оног што нас дели него оног што нас спаја. Сви смо деца Божја и деца Христова. Сретао сам различите припаднике других цркава. Они су људи честити и добри. Стекао сам духовно, дубоко уверење да што год тражите у човеку – то ћете и наћи. Ако тражите зло, наћи ћете зло. Ако тражите добро, благословени сте и наћи ћете добро и оно ће вам се вратити. Треба само разгрнути оно негативно око срца. Наша је грешка што смо многим народима око нас прилазили са сумњом. Ако човеку приђеш добрим, а он те изневери и разочара, изневерио је самог себе – рекао је владика Лаврентије за медије.
У једном од разговора, подсетио се свог омиљеног патка Чарлија, којег је имао док је боравио у Немачкој . Рекао је да је увек волео животиње. Да су оне осетљиве, и да осећају љубав. „Када сам био јеромонах у манастиру Крки, имао сам једно лисиче. Оно је трчкарало око мене у порти манастира, међутим игуман се прибојао да ће почети да хвата манастирску живину. Морао сам да се опростим од њега и предам га дивљини одакле је и потекло. Стално ми се враћало, све док се пред његову смрт нисмо растали – рекао је владика.
Обнављање цркава
Владика Лаврентије је посветио велику пажњу обнављању и зидању нових цркава, основао је нови манастир Соко у подножју Соко града. У склопу ове његове задужбине налази се и музеј посвећен светом владици Николају. Његовим залагањем пренете су мошти владике Николаја из Америке у Србију 1991. године у манастир Лелић. Радио је на зближавању деце из дијаспоре са децом из Србије, у оквиру акције „Моба“ која се одржава сваке године почев од 2001. године.
О патријарху Павлу
„Патријарх Павле се урезао у памћење и срца и верујућих и неверујућих, не као патријарх, јер је патријарха било и пре њега, већ својим животом. Познавао сам га више од пола века. Био сам врло често у његовом блиском друштву, гледао и дивио се његовом аскетском животу и његовој јеванђељској мудрости. Посебно ме је дивило како је успевао да очува ту светост и чистоту услед хаотичног нашег времена пуног искушења. Живео је више о небу него о хлебу и био анђео у телу, што је била реткост у целом православљу 20. века. Нормално да је таква јединствена личност била запажена, и код многих душа постала путоказ ка савршенству, што је потврдила и непрегледна река поштовалаца на његовој сахрани. Његове поуке заувек ће остати упамћене, а посебно – Будимо људи“, говорио је владика Лаврентије.
ДАНАС