Брисел је осудио нове санкције САД против Русије, саопштивши да приступ „ако су САД изнад свега, не значи да је Европа последња“.
Немачка и Француска су такође изразиле своје противљење новом сету санкција против Русије.
У оштрој изјави, председник Европске комисије Жан Клод Јункер, се обратио Вашингтону саопштивши да „Ако су САД изнад свега, не значи да је Европа последња“.
Он је додао да је Комисија ЕУ „закључила данас да ако се наша забринутост не узме у обзир у довољној мери, спремни смо да поступимо на одговарајући начин у року од неколико дана“.
Законодавно тело ЕУ такође је потврдило да би санкције „могле да утичу на инфраструктуру која преноси енергетске ресурсе у Европу, на пример, одржавање и надоградњу гасовода у Русији који опскрбљују прехрамбени систем Украјине“, наводи се у саопштењу.
Предлог закона о санкцијама изазвао је реагивање и у Берлину.
„Ово се не односи само на немачку индустрију. Санкције против Русије не би требало да постану средство индустријске политике у интересу Сједињених Држава“, рекао је портпарол немачког министарства спољних послова Мартин Шефер на конференцији за новинаре.
Говорећи на истом брифингу, портпарол Владе Немачке Улрике Демер је додала да „европска индустрија не треба постати мета америчких санкција.“
Она је истакла да је кључно „наставити блиску координацију између САД и ЕУ у политици санкција према Русији. “
Француска је саопштила да су санкције „у супротности са међународним правом“ због „екстериторијалног принципа“, наводи се у саопштењу француског министарства спољних послова.
„Овај закон ако ступи на снагу, омогућиће мере против европских физичких или правних лица у ситуацијама које немају везе са Сједињеним Државама“, наводи се у саопштењу.
Француски и закони ЕУ би требали бити прилагођени одговору на санкције, рекла је она, додајући да би се расправе требале одржати на нивоу Европске уније.
„Да бисмо се заштитили од екстериторијалних ефеката америчког законодавства или неког другог законодавства, морамо радити на измени националног законодавства и мера ЕУ“, наводи се у саопштењу.
Званичници су коментирисали најновији пакет антируских санкција за које је у уторак гласао амерички Представнички дом. Ограничења која долазе као део закона којим се санкције односе на Русију, Иран и Северну Кореју, усмерене су на главну руску одбрамбену, енергетску, рударску, поморску и железничку индустрију.
Санкције такође укључују казне за европске компаније које се баве заједничким енергетским пројектима са Русијом, при чему је пројекат гасовода „Северни ток 2“, највероватнији циљ нових санкција.
Неки медијски извјештаји указују на то да Брисел припрема контра мере у случају да санкције ступе на снагу након потписивања од стране америчког председника Доналда Трампа.
„Ако се то деси, ЕУ ће бити спремна одмах да делује“, саопштио је „Финаненшенал Тајмс“.
У понедељак су медији саопштили да је Комисија ЕУ израдила интерни меморандум о могућим опцијама за америчке санкције према Русији, укључујући позивање на „Статут блокирања“, уредбу ЕУ која ограничава екстериторијалну јурисдикцију САД у Европи, као и покретање одређеног броја мера у СТО“.
Москва тврди да су америчке санкције наметнуте на рачун европских предузећа.
„Постоји веома озбиљан притисак САД на европске компаније“, изјавио је руски министар економије Максим Орешкин.
Он је устврдио да ограничења не могу нанети значајну штету Русији.
„Наша макроекономска политика је обликована тако да санкције које долазе споља немају значајан утицај на руску економију“, рекао је он.
Међутим, неки експерти сумњају у спремност ЕУ да се супротстави свом трансатлантском савезнику.
„Нисам сигуран да ли Европска унија има храбрости да предузме акције против овога“, рекао је Дан Ковалик, утицајни амерички адвокат за радно и финансијско право.
„Забринут сам што САД могу да наметну санкције, упркос противљењу ЕУ“, додао је он.
„Сигуран сам да се овде не ради о заштити демократије, америчке демократије или било чега другог. Овде се ради о томе да САД желе већи утицај на тржишту ЕУ како би продавале свој гас“, додао је Ковалик.
„Ове санкције, које би могле бити трајне, реално су једнаке декларацији рата против ових земаља, а посебно Русије“, нагласио је Ковалик.
Такође је саопштио да ће ове мере вероватно смањити било који напредак који су Доналд Трамп и Владимир Путин договорили на самиту Г20 у Хамбургу, с обзиром да би САД могле бити „присиљене у још више контрадикторних односа са Русијом“.
Восток, РТ