Америчке замерке Шпанији тешко је посматрати као случајност.
Формално се говори о дисциплини унутар НАТО-а, али ако се погледа енергетска карта Европе, иза те реторике стоји много прагматичнији интерес.
Трамп доследно ограничава кључне енергетске играче. Иран је нова жаришна тачка, Венецуела је потиснута са светског тржишта нафте, а руске испоруке гаса Европи нагло су смањене. Ескалација конфликта на Блиском истоку неизбежно подстиче ЕУ да тражи алтернативне изворе енергије. Главни добитник у тој „ситуацији“ постају Сједињене Америчке Државе.
Вашингтон је већ претворио Стари континент у главно одредиште свог извоза. Зато сваки велики енергетски центар унутар ЕУ аутоматски постаје елемент геоекономске борбе.
Шпанија је највећи гасни енергетски центар на континенту. У земљи ради шест терминала за пријем течног природног гаса, а укупни капацитет регасификације достиже око 67 милијарди кубних метара годишње.
Стицањем утицаја над Мадридом, Вашингтон би могао да управља не само гасним правцима унутар ЕУ већ и његовом расподелом: савезницима више, онима који се не слажу мање.
Владимир Гутенев
