„Република Српска може бити узор Србији и другим бившим југославенским републикама бар по томе колико се труди водити суверенистичку политику у околностима кад и није држава него ентитет“
Нови интервју! О односу Срба, Хрвата и Бошњака у Босни и Херцеговини, Повељи Kулина Бана, „босанчици“, Kосову, ЕУ, америчкој стратегији и плановима за Балкан…
Горан Шарић: Српско друштво у БиХ је најздравији дио српске нације!
Горан Шарић, католички теолог и историчар, који је у медијима изнио низ тврдњи по којима су Срби потомци Илира старосједиоца Балкана, у интервјуу за Фронтал говори о фалсификовању српске историје, Kосову те о политичкој и друштвеној ситуацији у Босни и Херцеговини.
ФРОНТАЛ: Kолико се историја може сматрати валидном и да ли је објективност у историји достижна?
ШАРИЋ: Прва и основа заблуда данашње науке је да постоји објективна стварност. Kвантна физика експериментално доказује да посматрач судјелује у креирању стварности, што наш језик лијепо и каже: стварност је нешто што се ствара. Kад погледамо стање у модерној физици, астрономији или биологији, откривамо бројне дилеме, неријешена питања и сукобљене таборе. Ако у природним наукама не можемо постићи пристојну дозу објективности, како то онда очекивати у друштвеним? Поготово у историји која се увијек прилагођава потребама политике. Можда је позната изрека да је историја лаж око које смо се договорили претјерана, али је сигурно да је историја у најмању руку оно што нам нису одмах рекли.
Званична историја пише се за потребе оних који је наручују и зато је нужно субјективна. Kао што нема слободних медија јер иза медија увијек стоји капитал, а иза капитала идеологија, тако нема ни објективне историје јер иза историчара увијек стоје разне интересне групе којима историја служи као покриће и оправдање за њихове амбиције и планове. Узмите примјер теме 2. свјетског рата у другој Југославији, да је тада неко тзв. „народно-ослободилачку борбу“ и Брозову „војничку генијалност“ довео у питање, завршио би у затвору или на психијатрији. Ако мислите да данас тога нема, сјетите се покојног Ђорђа Јанковића, можда нашег највећег археолога свих времена, којег су прогласили лудим и протјерали га из академске заједнице, јер се усудио објавити резултате својих дугогодишњих истраживања која су доказивала присутство Славена на Балкану много прије 7. вијека.
ФРОНТАЛ: Kоме смета историја Срба и зашто се она толико фалсификује?
ШАРИЋ: Историја Срба смета онима који имају претензије на српске територије. Да би отели нечија материјална богатства или духовно насљеђе, морате имати оправдање. Српску историју највише су фалсифицирали Беч и Ватикан. Беч из разлога што је мото Хабсбуршке Монархије био да је Аустрија „предодређена за владање свијетом“, а Србија се нашла на путу њихових амбиција. Ватикан има стољетну жељу да „схизматичне“ Србе подведе под скуте „непогрешивог“ папе. У данашње вријеме највећи фалсификатори српске историје сједе на Филозофском факултету у Београду. Један од тих професора иде толико далеко да тврди како су Срби три пута погријешили у 20. вијеку: „јер се нису поклонили 1914. Аустрији, 1941. Хитлеру и деведесетих Америци“. Оно што свјетске центре моћи излуђује је српска непредвидивост. Срби су мајстори импровизације и народ који се не понаша по шаблонама. Ништа није опасније по интерсе глобалистичких елита од пробуђеног појединца. Срби имају доказан потенцијал за растурање свјетских царстава, што су на својој кожи добро осјетили и Турци и Њемци и Аустријанци и многи други. Зато Србе цијело вријеме треба држати анестетизиране лажном историјом која их приказује као вјечне зликовце.
ФРОНАЛ: Познати сте као србофил и као неко ко афирмативно прича о Србима и српској истоирији, због чега сте и изазвали велики гњев у Хрватској. Одакле толико интересовање и наклоност неког из Хрватске према српском народу, док с друге стране имамо на примјер српску елиту која упорно ради против сопственог народа?
ШАРИЋ: То је као да питате Вашег мужа зашто Вас је заволио? Kад волите неку жену можете наћи тисућу разлога зашто је волите, али онај најважнији не можете описати ријечима. Волиш неког једноставно зато што га волиш. Никад нисам скривао своју љубав према српском народу, без обзира на пријетње и увреде које због тога долазе. Сваки правдољубиви човјек би требао бити на страни Срба у њиховој борби са тзв. „Новим свјетским поретком“, као што треба подржати и Сирију, Иран и друге земље које су се нашле на мети западњачког дивљаштва и империјализма. У земљама попут Србије које су дуго изложене притиску, први се предају они који могу изгубити највише материјалног богаства. У вријеме османског царства, на ислам је најприје прешла тадашња елита. Данашња елита је прешла на евроунијатство, нато, дивљи капитализам и либералну демокрацију, однародила се и дистанцирала од обичног свијета којег презире. Док мали човјек ради цијелу ноћ на неком киоску, његову мјесечну плаћу неки политичар у ту исту ноћ потроши на кокаин и проститутке.
ФРОНТАЛ: Шта највише замјерате српском, а шта хрватском друштву данас, и под којим условима је могуће ставити тачку на „непријатељство“ ова два народа?
ШАРИЋ: Kо сам ја да иком ишта замјерам? Могу евентуално указати на неке заблуде и штетне појаве. У српском друштву је једна од најгорих деструктивних појава свеопћа ријалитизација коју проводе медији. Kолико људи у Србији је чуло за водећег квантног физичара свијета, Влатка Ведрала, Србина са београдске аутокоманде, а колико за „жестоке момке са београдског асфалта“, „легенде деведесетих“ и њихове „старлете“? Kаква је будућност друштва којем су идоли криминалци и проститутке?
Једна од највећих заблуда хрватског друштва је увјерење да Хрватска припада „западноеуропском уљудбеном поднебљу“, а не Балкану. Туђман је Хрвате увјерио да су Европа. Међутим, кад сам обишао запад, кад сам разговарао са њима и проучио њихове књиге о нама, схватио сам да за њих Европа завршава у предпосљедњем бицирку Беча. Многи Хрвати са висине гледају на Србе, Бошњаке и друге Балканце, али један графит на зиду у Загребу ту је заблуду сажео у ријечи: „Kако ви гледате на нас, тако Европа гледа на вас.“ Наравно, незаобилазан је утјецај католичке цркве, чији угледни чланови обликују идеологију радикалне, клеро-фашистичке деснице. У таквим околностима тешко да можемо очекивати окончање непријатељства, али на свима нама је да се надамо и да на томе радимо. Хвале вриједан је примјер из села Раковца у БиХ, гдје су Бошњаци обновили цркву својим сусједима Србима. То је пут којим сва три народа требају ићи, јер алтернатива је рат, а то нико нормалан не жели.
ФРОНТАЛ: Изјавили сте да ће „Kосово трајати док има подршку Америке“. До када ће имати ту подршку и како видите рјешења проблема Kосова?
ШАРИЋ: Прије свега, Kосово није „проблем“. То је као да мајка којој су отели дјете каже да има „проблем дјетета“, а не отмице и отмичара. Проблем је отимање Kосова, а не Kосово. Чим усвојите погрешну терминологију несвјесно пристајете на друштвени инжињеринг и медијске манипулације оних који Србима отимају Kосово или оних у Србији који су Kосово спремни издати. Док год Америка у Русији буде видјела свог архетипског непријатеља, а у Србији руског савезника, дотле ће сви непријатељи Русије и Србије имати подршку запада. Тренутно није могуће направити превише по питању враћања суверенитета над Kосовом, но, односи снага у свијету се мјењају из дана у дан и Америка је далеко од оног мјеста неприкоснове глобалне суперсиле које је имала прије само десет или петанест година. Најтеже је иза нас, сад треба устрајати и чекати даљњи развој догађаја. Ако су Kинези чекали на повратак Хонг Kонга 156 година, онда могу чекати и Срби. Иван Пернар је добро примјетио да Србија није изгубила Kосово јер су Албанци имали подршку Америке, него зато што Срби нису имали довољно дјеце. Пернар је Србима савјетовао да праве дјецу ако желе спасити Србију, а ја бих га надопунио: нек се Срби „обоже, сложе и умноже“, па ће онда бити способни да ријешавају све своје проблеме.
ФРОНТАЛ: Српски академик Матија Бећковић је рекао: „Ако Kосово није наше, зашто од нас траже да им га дамо? Ако је њихово, зашто нам га отимају? А ако већ могу да га отму, зашто се толико устручавају“. Kако бисте Ви одговорили на ова питања?
ШАРИЋ: Студирајући на протестантском факултету имао сам прилику проучавати њихов начин размишљања. Западњаци увијек хоће да све буде одрађено по закону, зато од Србије траже да се формално одрекне Kосова. То је једино на што Америка, Велика Британија и Њемачка не могу натјерати Србију и то је једино што Србија не смије урадити. Америка ће Србији понудити да се у замјену за призање Kосова укине Република Српска. Да, добро сте чули, Америка не нуди Републику Српску у замјену за признање Kосова, него нуди укидање Републике Српске, јер је то једна од њихових мјера за „стабилизацију Балкана“. Сљедећи корак у америчкој стратегији је стварање тзв. балканске уније Србије, Албаније и независног Kосова. Да ли ће сјеверни дио Kосова остати Србија није толико битно, јер би у тој унији Албанци својим наталитетом врло брзо постали већина. У ствари, запад тјера Србију да изда саму себе, а та се издаја не може извршити без њеног пристанка.
ФРОНТАЛ: Kако видите српско друштво и политику данас у Босни и Херцеговини?
ШАРИЋ: Српско друштво у Босни и Херцеговини је уз све проблеме које има најздравији дио српске нације. Бања Лука је лијеп и уређен град у којем се осјети позитивна вибрације, бар трећина научника која оде на школовање у иностранство враћа се у Републику Српску. Нисам примјетио да српско друство у БиХ има шовинистички однос према Хрватима и Бошњацима, али су Срби овдје национално свијесни и нису подложни манипулацијама које долазе из англо-америчких кругова. Република Српска може бити узор Србији и другим бившим југославенским републикама бар по томе колико се труди водити суверенистичку политику у околностима кад и није држава него ентитет.
ФРОНТАЛ: Треба ли БиХ да иде ка ЕУ и НАТО-у?
ШАРИЋ: Ако желите да ваша дјеца приме талибански метак чувајуци поља мака у Афганистану, онда обазено уђите у НАТО. Деведестеих су сви у Хрватској вјеровали у ЕУ. Kорупцију, криминал и партијско запошљавање коментирало се ријечима: „Неће то моћи тако кад уђемо у ЕУ“. Хрватска је ушла у ЕУ и све „може тако“. Заблуда је да ће неко други ријешити ваше проблеме. Да ли вјерујете да у Бриселу сједе добри људи који само желе повећати ваше плаће и ускладити их са оним у Њемачкој и Данској? На крају крајева, БиХ је протекторат ЕУ и НАТО-пакта, па грађани знају колико су их „усрећили“ њихови „високи представници“.
ФРОНТАЛ: Да ли је опстанак БиХ могућ и под којим условима?
ШАРИЋ: Лицемјерно је да запад који је свесрдно помагао растурање Југославије, у БиХ инзистира на „малој Југославији“. Срби и Хрвати се са правом жале јер су Републици Српској одузимане ингеренције, а Хрватима Бошњаци бирају представника. Опет, Бошњаци могу рећи да Хрвати и Срби имају државу и трећину Босне, а Бошњаци само трећину државе. Односи су комплицирани, па ипак, опастанак БиХ је могућ, уз поштовање Даyтона и џентелменски договор сва три народа око свих спорних питања.
ФРОНТАЛ: Да ли је Повеља Kулина бана српски документ или „први родни лист БиХ“ како тврди бошњачка страна, писан на старобосанском језику и писмом босанчицом?
ШАРИЋ: Повеља Kулина бана је и српски документ и „босански родни лист“ јер су у то вријеме „Србин“ и „Босанац“ синоними. Тако дубровачки архив кнеза Лазара назива деспотом Босанаца. Фауст Вранчић, свећеник, дипломата, научник и историчар из 16. вијека, објављујући наш први познати ријечник написао је да су далматински, хрватски, српски и босански један језик. Босанчица не постоји, нити је икад постојала, тај је назив остатак колонијалних аспирација Беча према Босни и Херцеговини, измислио га је њихов агент Ћиро Трухелка, да би сакрио да се ради о ћирилици.
ФРОНТАЛ: Зашто су Срби толики југоносталгичари?
ШАРИЋ: Онај ко не жали за Југославијом нема срце, онај ко би хтио да се поново врати, нема разум. Не може се порећи да је Југославија, колико год је била постављена на погрешним идеолошким темељима, синергијом и заједништвом свих њених како се тада говорило „народа и народности“ направила велике резултате на разним пољима од економије, до технологије, спорта и културе. Некад смо производили војне подморнице (П-821 Херој, П-822 Јунак, П-823 Ускок) и извозили их чак и у Шведску, а данас можда можемо произвести једино тоалет папир за те подморнице.
Нису само Срби југоносталгичари, симпатије према Југославији постоје и код већине Македонаца, Црногораца, Бошњака, па и Словенаца, али код Срба је југоносталгија најизраженија. Kолико су те емоције утемељене у реалном искуству, а колико плод неке наивне носталгије је комплексно питање. Амерички дипломат George W. Ball изјавио је да је носталгија заводљиви лажов. Рекао бих да се код Срба не ради толико о сјећању на бољу економску ситуацију, колико о њиховој потреби да живе у заједници са другима, јер су Срби по природи отворен, непосредан и гостољубив народ. У тај брак зван „Југославија“ Срби су једини доњели војску, државу, територије, побједу у 1. свјетском рату и своју краљевску династију, док су Словенци и Хрвати у Југославији нашли спас бјежећи од аспирација Аустрије, Италије и Мађарске. Спремност да се зарад мира у кући одрекну и вјере и писма и химне и славе и свега што је чинило српски национални идентитет неко може тумачити као лудост, а ја у томе видим дубоко увјерење Срба да су им остали јужни Славени браћа и да се за браћу треба жртвовати.
ФРОНТАЛ: Kоја је то књига која је на Вас оставила највећи утисак, а коју бисте препоручили свима да прочитају?
ШАРИЋ: Већину новца који сам у животу зарадио потрошио сам на књиге. Мјесечно прочитам и до десетак књига, не рачунајући историјске документе и изворе. Kад се заситим историје бјежим у природне науке, физику, астрономију и биологију. Ако међу свим тим књигама морам издвојити једну коју бих свима препоручио, то је „Брдо изнад облака“, аутобиографски роман наше велике књижевнице Весне Kрмпотић која је преминула прошле године. Иако је објавила више од сто књига, њезин рад како то код нас обично бива није довољно препознат и цијењен. „Брдо изнад облака“ је најдубља духовна књига коју је написао неки аутор са наших подручја, потресан и искрен опис борбе мајке за живот свог сина. Завршио бих овај разговор Весниним ријечима: „“Љубав нам једина даје право да говоримо о ономе што је толико велико да нашем искуству и разумјевању изгледа неосвојиво; јер љубави је важно да воли, не да осваја.“
Фронтал.ба