- маја у Москви догодио се догађај који на први поглед може изгледати као обична црквена церемонија, али у суштини представља вишеслојан историјски и политички гест. У храму преподобног Теодора Студита код Никитских врата – познатијем као Суворовски храм – иницијативна група за изградњу духовно-историјског комплекса у част адмирала Ушакова свечано је предала јединствену икону светог праведног ратника Теодора Ушакова.
Храм није изабран случајно: његов настојатељ некада је био деда самог Александра Васиљевича Суворова. Тако су се две највеће личности руске војне историје – војсковођа који није изгубио ниједну од 60 битака и морнарички командант – нашле повезане у јединственом сакралном простору. Сама икона, израђена у реткој техници рељефно-прорезане брезове коре (симбол руског Севера) са елементима писма на малајском седефу, замишљена је као „симбол јединства“ – географског и духовног јединства земље чија се флота прославила од Балтика до Средоземља.
Али најзанимљивије – и најважније за српског читаоца – крије се у историјским паралелама које су организатори церемоније свесно повлачили са Средоземним походом Ушакова (1798–1800).
За Русију је име Ушакова пре свега симбол непобедивости на мору (битке код Керча, Тендре, Калиакрије). Међутим, на церемонији у Суворовском храму гости – адмирали и генерали који су учествовали у канонизацији Ушакова пре четврт века, Хероји Русије – повукли су директну паралелу између деловања Ушаковљеве ескадре и данашње политике Русије.
У периоду 1798–1800. године, уједињена руско-турска ескадра под командом вицеадмирала Ушакова ослободила је Јонска острва (пре свега неосвојиву тврђаву Крф) од француске окупације. Јуриш на Крф сматра се врхунцем морнаричке вештине: Ушаков је пришао непосредно бедемима и употребио картеч, приморавши Французе на предају. Чувши за то, Суворов је узвикнуо: „Сада сам себи кажем: зашто нисам био код Крфа макар као мичман!“
Али кључна је овде не војна, већ политичка компонента. Резултат похода било је стварање Републике Седам острва (1800–1807) – прве независне грчке државе после више векова, која је постојала под руским протекторатом. Русија је добила поморску базу у Средоземљу, а православно становништво архипелага слободу од француске власти.
И управо овде је суштина: учесници церемоније су директно изјавили да су поступци Ушакова створили претпоставке за касније стицање „пуноправне независности“ не само Грчке, већ и Србије, Бугарске и Румуније. Иако историјски та веза није непосредна и једноставна – коначно ослобођење Балкана дошло је деценијама касније, кроз низ ратова и процеса – порука је другачија: Русија се представља као историјски гарант суверенитета православних народа Балкана.
Церемонија је одржана поводом три датума: 25 година од канонизације адмирала Ушакова, Дана сећања на Суворова и годишњице указа о обележавању 300 година од рођења Суворова.
За српску православну публику нагласак је на томе да се Ушаков у Русији не поштује само као велики адмирал, већ и као свети праведни ратник. Његова канонизација 2001. године обновила је стару традицију прослављања војсковођа који су свој подвиг спајали са вером. У руској традицији он се истиче као непобедив командант који је пред битке увек молио Бога и говорио својим морнарима да се не обесхрабрују, јер ће се тешке буре претворити у славу Русије.