Историјски минимум – истражили смо колико је убистава у Србији остало нерасветљено?

У јавности се често ствара утисак да су улице небезбедније него раније, подгрејан брзим ширењем вести на друштвеним мрежама и медијским извештавањем о „црној хроници“.

Међутим, званични статистички подаци показују потпуно другачију слику. Србија данас бележи драстичан пад стопе најтежих кривичних дела у односу на ране двехиљадите године, а проценат решених случајева налази се на историјском максимуму.

​Ипак, свако нерасветљено убиство остаје отворена рана за породицу жртве, али и професионални изазов за инспекторе. Истраживали смо какав је биланс нерешених злочина и шта каже званична статистика.

Да бисмо разумели тренутну безбедносну ситуацију, неопходно је осврнути се на периоде када је Србија пролазила кроз најинтензивније таласе криминала. Почетком двехиљадитих година (у периоду од 2001. до 2005.), у Србији се у просеку догађало око 250 убистава годишње – злочини су се одигравали готово свакодневно на улицама широм земље.

​У годинама које су уследиле, тај број је почео континуирано да опада. Према подацима Републичког завода за статистику (РЗС) и МУП-а, број убистава и тешких убистава сведен је на историјски минимум:

​2001. година: 215 убистава
​2023. година: 77 убистава
​2024. година: 55 убистава

Подаци за претходну годину показују да је број најтежих кривичних дела против живота и тела смањен за више од четири пута у односу на стање од пре две деценије.

​Колико убистава остане нерасветљено? ​Оно што грађане највише занима јесте ефикасност полиције – односно, колика је шанса да убица прође некажњено?

Према извештајима МУП-а о проценту успешности расветљавања најтежих дела, оперативци криминалистичке полиције успевају да реше преко 92% случајева убистава и тешких убистава на годишњем нивоу. Када је реч о убиствима у покушају, проценат успешности и привођења осумњичених расте на преко 95%.

​Математика „тамне бројке“: Када се високи проценат успешности примени на годишњи број кривичних дела, долази се до податка да у току једне календарске године у просеку између 4 и 7 убистава остане нерасветљено у првом таласу истраге (случајеви где извршилац није одмах идентификован или лоциран).

​Ови случајеви се не затварају, већ прелазе у статус „неразјашњених“ и на њима настављају да раде специјализована одељења.

Директно.рс

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *