Kосово је извор и одредиште за мушкарце, жене и децу подвргнуте секс трафикингу и присилном раду широм Европе, а деца са Kосова, из Албаније и других суседних земаља, присиљена су да просјаче унутар Kосова.
Према оцени америчког Стејт департмента у најновијем извештају о трговини људима, Kосово је извор и одредиште за мушкарце, жене и децу подвргнуте секс трафикингу и присилном раду широм Европе, а корупција у влади омогућава несметану трговину људима.
Kриминалне групе на Kосову присиљавају жене из Албаније, Молдавије, Румуније, Србије и других европских земаља на проституисање, а деца са Kосова, из Албаније и других суседних земаља, присиљена су да просјаче унутар Kосова.
Kосово је у овом извештају рангирано на “нивоу два”, у којем се налази и Србија. У истом извештају оцењује се и да Влада Kосова “не испуњава у потпуности минималне стандарде за елиминацију трговине људима”, али и да она улаже “значајне напоре да то промени”.
Ловефест изненадио најватреније фанове
Жене и девојке присиљавају на проституцију у приватним кућама и становима, ноћним клубовима и салонима за масажу, заједнице Рома, Ашкалија и Египћана су подложне присилном просјачењу и трговини људима, а у делу извештаја о Албанији додаје се и да невладине организације пријављују повећање броја албанске деце изложене принудном раду на Kосову.
У извештају о трговини људима, Стејт Департмент сваку земљу поставља на један од три нивоа и то на основу степена напора њихових влада да се придржава минималних стандарда за елиминацију трговине људима који су садржани у одељку 108 извештаја о трговини људима. Иако је ниво 1 највиши ранг, то не значи да земља нема проблем трговине људима. Напротив, оцена “Тиер 1” указује да је влада признала да постоји трговина људима, али је начинила напоре да реши проблем и поштује минималне стандарде у делу заштите жртве трговине. Сваке године владе морају да покажу знатан напредак у борби против трговине људима како би се одржао ранг нивоа 1.
У извештају се наводи да у кључним областима нису испуњени стандарди. Судије одређују благе казне за осуђене трговце људима, док тужиоци своде случајеве трговине људима на лакша кривична дела.
– Влада није раздвојила кривична дела трговине људима и прекршаје у вези са трговином људима за статистику кривичног гоњења и осуђивање, највероватније укључујући случајеве који нису везани за трговину људима, попут “омогућавања и присиљавања на проституцију, сексуалног злостављања деце и дечје порнографије” – наводи се у извештају.
Судије су наставиле да доносе пресуде испод општег минимума од пет година затвора, а један трговац људима је добио пет година затвора и новчану казну од 5.000 евра (6.000 долара).
– У 2016, тужиоци су оптужили два полицајца у одвојеним случајевима злоупотребе службеног положаја и сексуалне експлоатације жртава трговине људима. Суђења су била у току на крају периода извештавања – наводи се у извештају.
У 2014. судови су осудили двојицу службеника Министарства рада због злоупотребе службеног положаја за издавање дозвола за рад за 22 радника из иностранства, који су касније идентификовани као жртве трговине људима. Сваки службеник је добио новчану казну од 3.000 евра (3.600 долара). Међутим, Основни суд је ослободио два службеника и дозволио им да се врате на своја радна места. У 2016. тужиоци су поднели жалбу против ослобађајуће пресуде, али је Апелациони суд одбио ову жалбу и потврдио првостепену пресуду.
Извештај наводи и прецизну статистику која показује да су повећани напори за примену закона.
– Kосовско правосуђе поднело је 21 кривичну пријаву у вези са трговином људима у 2017. (31 у 2016.); полиција је ухапсила 28 особа осумњичених за трговину људима (62 у 2016.) и 10 особа осумњичених за “сексуалну експлоатацију жртава трговине људима” (18 у 2016.); кривично је гоњено 27 оптужених (56 у 2016.), укључујући једног оптуженог за “сексуалну експлоатацију жртве трговине људима”, судови су осудили 29 трговаца људима (24 у 2016.)
У извештају се подсећа и на још један случај у којем су косовске институције сарађивале у истрази спроведеној против владиног званичника који је био потенцијални саучесник трговине људима, али није пријављено да је до кривичног гоњења и пресуде дошло.
Влада је усвојила листу индикатора трговине људима, међутим, недостају смернице и проактивна идентификација жртава принудног просјачења, нарочито деце.
Оцењује се и да су уложени напори “у циљу заштите жртава”.
Идентификоване су 32 жртве трговине људима (36 у 2016.), од којих су 18 биле жртве у секс трафикингу, седморо принудном раду, троје принудном просјачењу, четворо је принуђено на „ропство и потчињеност“ (26 у секс трафикингу, деветоро у принудном раду, а једна жртва „ропства и потчињености“ у 2016.); 19-оро деце (18-оро у 2016.); 29 жена и три мушкараца (34 жена и два мушкараца у 2016.); 25 са Kосова, пет из Албаније, један са Филипина и један из Молдавије.
espreso