Главни и одговорни уредник новинске агенције Бета Драган Јањић рекао је да је ситуација у медијима данас, у смислу софистицираних притисака, гора него икада. Ако нема критичких тонова и критичког испитивања у мејнстрим медијима, не може се рећи да постоји слобода штампе, додао је он.
Данас је 3. мај, дан који је Генерална скупштина Уједињених нација прогласила Светским даном слободе медија. Јањић каже да се слобода медија не мери по томе да ли се новинари убијају или не, већ и на друге начине.
„Имамо ситуацију да је велики број медија под различитим притисцима – економским, јер се утиче на оглашиваче, затим нема критичких тонова, који су неопходни за напредак сваког друштва. А то је основни параметар да ли постоји реална слобода медија у друштву“, рекао је он.
Према његовим речима, суштина борбе за слободу медија јесте да се непрекидно борите за слободу медија, али далеко смо од тога да будемо задовољни и у смислу софистицираних притисака ситуација је данас гора него икада.
Говорећи о медијској стратегији која је повучена, Јањић је рекао јасно да је држава хтела да наметне свој облик стратегије и да је на крају морала да се повуче. „Не само због нас већ и европских фактора који то нису хтели да прихвате у таквом облику“, казао је.
Kако је рекао, било је доста напора да се појача утицај на медије, што није добро.
Говорећи о заједничком наступу медија за бољи положај, он је оценио да новинари имају исти интерес и могу да се организју, али свако има неког послодавца чије мишљење мора да уважава, па то иде у различитим правцима, и тешко је постићи ту врсту јединства.
„Не можете имати брилијантне медије, а друштво које није баш брилијантно“, додао је.
Држава не би смела да допусти било какву акцију Шешеља у Хртковцима
Јањић је рекао да верује да ће се у Хртковцима нешто десити, вероватно ће радикали у групама прошетати јер је скуп забрањен, и упозорио да држава то никако не би смела да допусти.
Држава шаље поруку да то игнорише, да сматра да то није ништа, додаје он, али јавност треба да зна да је тамо прочитан списак људи који су шпијуни и морају бити протерани, дакле то се десило у Србији која званично није учествовала у рату.
„Ужасно је да је Шешељ правоснажно осуђен управо због тих Хртковаца, и то је страшно и недоспустиво и то држава никако не би смела да допусти, јер је реч о правоснажној пресуди, а он иде тамо и ради нешто за шта је одлежао затвор“, казао је Јањић.
Тиме што су сви скупови забрањени ставља се знак једнакости и шаље лоша порука јавности. „Оно што је важно је да ми као друштво нисмо направили вредносни отклон у односу на суштину онога што је тамо било“, казао је.
Држава се задржала на процедуралним стварима, наводећи погрешне разлоге за забрану скупа, уместо да је рекла да скуп не може да се одржи јер је он осуђен за злочин у Хртковцима, а не може чак и да нема пресуде – не може да се на тероторији правне државе нико понаша тако и да прави скупове у којима ће подсећати на то своје понашање, закључио је Јањић.
Н1