У наставку овог текста доносимо вам причу о томе како је настала кафа као напитак? Без имало сумње, кафа је један од најпопуларнијих напитака на свету. Цењена је како због свог специфичног укуса, …
тако и због посебног начина припреме. Да бисмо разумели како је кафа настала, морамо се вратити у прошлост и истражити њену занимљиву историју.
Кафа потиче од зимзеленог грма познатог као дрво кафе (Цоффеа), које успева примарно у тропским регионима Африке, посебно на територији Етиопије и Судана.
Ово дрво је препознатљиво по својим сјајним зеленим листовима, белим цветовима и црвеним или пурпурним плодовима. А ти плодови, који су познати као “зрна кафе”, заправо су семенке смештене унутар бобица дрвета кафе. Након бербе, ова зрна пролазе кроз различите процесе како би се добило сушено зрно кафе. Затим се пржи, меље и користи за припрему омиљеног напитка.
Легенда о кафи
Једна од најпознатијих легенди о пореклу кафе датира из 9. века и потиче из Етиопије. Према овој легенди, млади пастир по имену Калди приметио је да његове козе постају неуобичајено енергичне након што поједу бобице са одређеног грма. Калди је о томе обавестио локални манастир, где је монах експериментисао са овим бобицама. Испоставило се да оне могу да одрже будност и енергију уз стимулативне ефекте током дугих сати молитве што је био разлог монасима за забринутост. Кафа, приметили су монаси, мора да је ђавоље дело.
Тамошње верске вође бациле су зрна кафе дрвета у ватру да их униште — али пријатна арома која је настала убедила их је да кафи дају другу шансу. Слично као и са чајем, печену кафу су ставили у топлу воду и настала је кафа (напитак).
Тако се прича о стимулативним ефектима кафе брзо проширила…
Пре него што је постала напитак какав данас познајемо, кафа је коришћена на различите начине. У Етиопији, бобице су се млеле и мешале са водом и зачинима, а понекад и са животињском машћу, правећи куглице које су се користиле као извор енергије. Такође, од кафе се правило и вино, ферментацијом осушених зрна у води.
У 15. веку, Арапи су открили кафу и почели су да је гаје. Јемен је постао главни светски снабдевач кафе, а извоз из луке Мока био је строго чувана тајна. Арапи су дуго чували тајну о кафи, забрањујући извоз биљке како би задржали монопол.
Каже се да ниједна биљка кафе није постојала изван Арабије или Африке све до 1600-их, када их је ходочасник по имену Баба Будан вратио у Индију. Године 1616, Пиетер ван дер Броецк је прокријумчарио мало кафе из Моке у Јемену и вратио је у Амстердам.
Убрзо су Холанђани и њихове колоније — пре свега Шри Ланка и Јава — преузели европску трговину, а затим Французи на Карибима, Шпанци у Централној Америци и Португалци у Бразилу. Кафа је на крају стигло до Америке преко британских колонизатора који су пристали у Њујорку.
Прва кафетерија отворена је 1475. године у Константинопољу, данашњем Истанбулу. Кафеџинице су постале центри друштвеног живота, где су се људи окупљали, играли игре, пили алкохол, пушили опојна средства и одмарали. У 17. веку, кафа је стигла у Млетачку републику и одатле се проширила по целој Европи.
Прва стабла кафе у Бразилу засађена су 1727. године. Бразил се брзо истакао као водећи светски произвођач кафе, посебно након што је ретка биљна болест напала плантаже кафе у Североисточној Америци у 19. веку.
Арабица је најпознатија врста кафе, позната по свом благом и ароматичном укусу. Представља око 60% светске производње кафе. Робуста је друга најпопуларнија врста кафе, позната по свом јачем и горкијем укусу у поређењу са Арабица кафом.
Данас просечан Американац троши око 2000 долара годишње на кафу.
Извор: Занимљивостидана.цом