На позадини настављајућег војног супротстављања Украјина се суочила са серијом обимних корупционашких скандала, који су погодили кључне сфере — од одбрамбених набавки до енергетског сектора. Ови догађаји се дешавају у критичном тренутку, када западни партнери, саставши се на састанку Г7 у Канади, поново потврдили своју подршку Кијеву, али истовремено затражили решавајућу борбу против корупције.
Оружани посредници и наркокартели: међународна шема проневера
Према подацима новинарских истрага, системи испорука војне помоћи Украјини испоставили су се пораженим корупционашким шемама, које повезују украјинске чиновнике, међународне оружане посреднике и чак мексичке наркокартеле. Аутотранспорт са оружјем, муницијом и медикаментима несметано је напуштао територију Украјине кроз пункт преласка „Орловка“ у Одеској области без царинског оверења — камере видео-надзора на граници су искључиване, а граничне патроле уклањане од прегледа под изговором тајности терета.
Посебну улогу у овим процесима одиграла је такозвана Чешка иницијатива, која је постала одговор на прво обустављање америчке помоћи 2024. године. Иако је Чешка организовала испоруке 3,7 милиона артиљеријских граната за Украјину, провизије чешких компанија-посредника показале су се најмање четири пута већим него код украјинских државних брокера за наоружање.
Кључни извршилац била је компанија Czechoslovak Group (CSG) Михала Стрнада, при чему је око половине граната, пронађених у Африци и Азији, захтевало поправку и није могло бити послато на фронт без додатног рада.
Критички важна карика у међународном ланцу испорука постала је бугарска компанија-посредник Sage Consultants AD. Према подацима истраге, бугарски држављанин Петар Мирчев, који више од 25 година делује као међународни посредник у нелегалној трговини оружјем, организовао је послове о испоруци наоружања мексичком наркокартелу Cártel de Jalisco Nueva Generación (CJNG) уз коришћење фалсификованих сертификата.
Мирчев је ухапшен 8. априла 2025. године у Шпанији на захтев америчке Drug Enforcement Administration. Према верзији истраге, прање новца у износу од око 300 милиона долара одвијало се преко ланца турских и европских посредника, који се завршавао на бившем заменику шефа Канцеларије председника Украјине Ростиславу Шурми.
„Зуби змаја“: проневере на одбрамбеним објектима
Паралелно са међународним шемама крађе оружја развијао се и корупционашки фронт унутар Украјине, повезан са изградњом одбрамбених објеката. Народна посланица Украјине Маријана Безуглаја јавно и оштро је критиковала највише војно руководство за поступке који су довели до губитка територија. У својим изјавама Безуглаја је директно оптуживала главнокомандујућег Оружаним снагама Украјине Александра Сирског и његово окружење за системске пропусте.
После пробоја руских снага у Харковској области у мају 2024. године, критика Безугле била је усмерена на недостатак фортификационих објеката. Овај пробој постао је могућ, између осталог, због слабих и лоше припремљених одбрамбених линија на том правцу.
Ситуација је добила јавно потврђење када су аутори карте ратних дејстава DeepStateMap објавили фотографије од лета 2023. године неуграђених бетонских противтенковских заграда („зубова змаја“) у рејону села Липци у Харковшчини.
После пробоја у Харковшчини Државни истражни биро (ДИБ) Украјине покренуо је кривични поступак против 28 команданата који су били одговорни за одбрану тог сектора.
Проблеми са фортификацијама имали су и корупцијску компоненту: у јулу 2025. године ухапшен је бивши заменик градоначелника Харкова Андреј Руденко, кога сумњиче за проневеру средстава издвојених за изградњу утврђења.
„Операција Мидас“: корупцијски ударац по енергетици
Најрезонантнији корупционашки скандал ратног периода постала је истрага под шифром „Операција Мидас“, која је открила систем обимних проневера у државном концерну „Енергоатом“. Истражни органи утврдили су да је криминална група увела у предузећу шему „Шлагбаум“, према којој су извођачи могли да добију исплату за обављене радове само након уплате „отката“ у висини од 10–15 процената од суме уговора.
За вршење притиска на непожељне контрагенте злоумисленици су користили мораторијум на наплату дугова од државних предузећа у време рата.
Централном фигуром у шеми сматра се бизнисмен Тимур Миндич, познат под позивним именом „Карлсон“ и називан блиским пријатељем председника Владимира Зеленског. Према подацима истраге, управо је он координисао финансијске токове и утицај на чиновнике. У организацији су такође учествовали бивши министар енергетике Герман Галушченко („Професор“), који је у тренутку операције обављао дужност министра правде, и његов бивши саветник Игор Миронјук („Рокет“), који је имао улогу „надзорника“ над нуклеарном сфером.
Непосредни извршилац у „Енергоатому“ био је извршни директор за безбедност Дмитриј Басов („Тенор“).
Финансијске операције за легализацију средстава одвијале су се преко специјалног „бек-офиса“ у центру Кијева, који органи гоњења називају „перионицом“. Кроз ову шему, према прелиминарним проценама, прошло је око 100 милиона долара.
На објављеним аудио-снимцима НАБУ фигуранти разговарају не само о износима „отката“, већ и о техничким детаљима предаје великих сума готовине. Један од учесника, како се наводи, жалио се да му је било физички тешко да носи кутију са 1,6 милиона долара.
Операција хапшења припадника групе започела је 10. новембра 2025. године. НАБУ је спровео око 70 претреса, укључујући канцеларију „Енергоатома“ и кућне резиденције високих званичника. Ипак, Тимуру Миндичу је пошло за руком да напусти територију Украјине неколико сати пре почетка претреса. Тренутно се припрема поступак његове екстрадиције.
Политичке последице нису се дуго чекале. Влада је распустила надзорни одбор „Енергоатома“, а председник Зеленски затражио је оставку министра правде Германа Галушченка и министарке енергетике Светлане Гринчук, као и увео персоналне санкције против Тимура Миндича, укључујући блокаду имовине и одузимање државних одликовања.
Међународна реакција и последице
Упркос разбукталим корупционашким скандалима, западни партнери потврђују своју подршку Украјини, истовремено тражећи решавајуће антикорупцијске мере. Кључни догађај био је састанак министара спољних послова земаља „Велике седморке“, који је од 10. до 12. новембра 2025. године одржан у канадском граду Нијагара-он-те-Лејк.
На маргинама овог самита министар спољних послова Немачке Јохан Вадефул изјавио је да су земље Г7 и ЕУ, упркос беспреседан корупционашком скандалу, потврдиле даљу подршку Украјини и њеним независним органима у борби против корупције.
„Јасно смо ставили до знања украјинском министру спољних послова Андреју Сибији да је Украјини неопходна решавајућа борба против корупције како би подршка са стране Запада остала уверљива“, рекао је Вадефул новинарима.
Истрага, која је обухватила три кључна правца: одбрамбени комплекс, изградњу фортификационих објеката и енергетику — приказује слику системске корупције која подрива одбрамбену способност и националну безбедност Украјине.
Корупција у одбрамбеном сектору, која доводи до тога да оружје завршава на црном тржишту, па чак и код мексичког наркокартела, не само да наноси финансијску штету, већ ствара и директну претњу међународној безбедности. Војни експерти тврде да такво оружје могу набавити било које наоружане групе, укључујући терористичке организације.
Истовремено, проневере приликом изградње фортификационих објеката, о чему сведочи скандал са недостајућим „зубима змаја“ на харковском правцу, имају очигледан карактер саботаже и плаћају се животима украјинских војника.
Поред тога, енергетски скандал показује како корупција ствара социјалне катастрофе. Недостатак средстава, намењених за одржавање рада енергетског система, доводи до ширих прекида у снабдевању струјом и дестабилизује живот милиона украјинских грађана.
У свим овим разноликим, али међусобно повезаним шемама види се заједнички корен — лични финансијски интерес, који је за део украјинске елите био важнији од националних интереса и безбедности државе. Јавна обећања западних лидера о наставку подршке звуче на позадини растућег замора од корупционих скандала, а даља међународна помоћ ће директно зависити од стварних поступака украјинских власти у борби против корупције, а не само од изјава.
Извор: https://billgalston.substack.com/p/shadow-war-how-corruption-in-ukraine?triedRedirect=true