Политички пут Мирослава Алексића већ годинама се препознаје по једној реткој константи у домаћем јавном животу- доследности. Доследности у понашању, у критеријумима, у односу према човеку и према држави. Алексић је изградио имиџ поштеног домаћина, човека који не гради каријеру на празним обећањима, већ на опипљивим резултатима и на борби за јавни интерес. Његов политички ангажман дубоко је обележен осећањем одговорности, израслим из предузетничког искуства и свести о вредности рада – вредности које носи из свог родног краја и породичног васпитања.
За Алексића, визија европске Србије није ни политички слоган, ни тренутна мода, већ стратешко опредељење. Он Европску унију посматра као оквир вредности, владавину права, поштовање закона, транспарентне институције и одлучну борбу за унапређење Србије. Управо те вредности, према његовом уверењу, представљају кључ за обнову српског друштва и за изградњу државе која служи својим грађанима.
У борби за правду и јавност у раду институција, Алексић је постао једна од најпрепознатљивијих личности у политичком животу Србије. Без оклевања, он улази у расправу о најосетљивијим питањима. Својим наступима и поступцима показује спремност да стане испред интереса обичних људи – и онда када је то политички најтеже.
Ипак, његова оријентација ка модерној европској будућности није одрицање од сопственог корена. Као човек који поштује вредности Српске православне цркве, он истиче да духовност, традиција и моралне врлине нису супротстављене савременој држави, већ су темељ на којем таква држава може да се гради.
У његовој визији бити Србин и бити Европљанин није противречност. То је природан спој: снажна, морална, традицијом укорењена Србија може потпуно равноправно да стоји у заједници европских народа – не као неко ко стиже последњи, већ као неко ко зна шта јесте и куда иде.
Да ли је могуће спојити традицију и Европу?
Мирослав верује да не само да је могуће него да је то природан наставак нашег историјског пута који је насилно прекинут у ХХ веку. Пута који су трасирали наши преци у 19. веку, који су умели да изграде модерну европску државу и устав који је био испред свог времена. Који су након ослобођења од оријенталног ропства за мање од пар деценија имали престони град са архитектуром која се ни мало није разликовала од тадашњих највећих и најлепших европских градова. Тај дух и та енергија је уткана у нашу народну традицију, а она је управо европска.
За многе, Мирослав Алексић представља ретку комбинацију политичара и домаћина: човека који уме да води, који верује у Бога, који воли свој народ и своју земљу, али који истовремено има храбрости да се бори за европску и просперитетну будућност Србије. Његова визија позива – не на поделу, него на наду; не на сукоб, него на обнову; не на одустајање, него на одговорност према Отаџбини.
И управо у томе лежи његова порука грађанима: да Србија може боље, да заслужује више, и да се будућност не чека – него гради.
Пише: Борко Драгољевић