Како спасити српског сељака и српско село? Без овога ће многа села остати празна

Српско село се годинама суочава са великим проблемом – све је мање младих људи који желе да остану на селу, све је више старих домаћинстава, а многе куће и њиве остају празне.

Питање како спасити српског сељака више није само питање пољопривреде. То је питање будућности Србије.

Јер ако нема људи на селу, нема ко да обрађује земљу, чува стоку, производи храну и одржава живот у мањим местима.

Српски сељак мора да може да живи од свог рада

Најважнија ствар је једноставна: пољопривредник мора да има рачуницу.

Ако човек целе године ради, улаже новац, купује гориво, семе, ђубриво, храну за стоку и плаћа механизацију, а на крају не зна да ли ће продати производ и по којој цени, тешко је очекивати да ће млади наследити такво домаћинство.

Зато спас српског села мора да почне од сигурнијег прихода.

Потребни су стабилнији откупни канали, боља организација произвођача, више задруга и већа могућност да се производ прода директно потрошачу.

Више домаће производње, мање увоза

Један од начина да српски сељак буде јачи јесте да се повећа вредност домаћег производа.

Није довољно произвести млеко, воће, поврће или месо.

Много је исплативије када се од домаће сировине направи готов производ.

Од млека може настати сир, кајмак или други млечни производ. Од шљиве може настати сушена шљива, слатко или ракија. Од воћа могу настати сокови, џемови и други производи.

Тако новац остаје у селу.

Управо у том правцу већ постоје и државни програми подршке. Током 2026. године објављени су програми за подршку преради воћа и поврћа од домаће сировине, као и производњи сирева и других млечних производа.

Задруге могу поново да постану важне

Мали произвођач често нема снагу великог система.

Један човек са неколико хектара не може лако да преговара са великим купцем. Али сто, двеста или петсто произвођача који наступају заједно имају много већу снагу.

Зато би модерне пољопривредне задруге могле да буду једно од решења.

Задруга може да помогне око набавке репроматеријала, складиштења, транспорта, прераде и продаје.

Циљ не треба да буде да се сељак врати у старе системе, већ да се направи модерно удруживање произвођача које доноси већу зараду.

Млади морају имати разлог да остану

Није довољно рећи младом човеку: „Остани на селу.“

Потребно је понудити му живот.

Млад човек на селу жели добар интернет, пут, школу, вртић, здравствену заштиту, продавницу, спортски садржај и могућност да ради.

Он жели и да може да зарађује од свог рада.

Зато спас села није само пољопривредна мера.

Потребни су путеви, интернет, јавни превоз, школе, вртићи и доступне услуге.

Село може да буде место за нови живот

Српска села имају једну огромну предност – простор.

Многи људи данас могу да раде послове преко интернета, а живот ван града може бити знатно мирнији.

Зато село не треба посматрати само као место где се производи храна.

Село може бити место за мала предузећа, породичне фирме, туризам, занатство, прераду хране и рад на даљину.

Посебну пажњу заслужују жене на селу, које могу развијати сопствене производе и породичне послове. Држава је током 2026. године имала и посебан програм бесповратне подршке за предузетништво жена на селу, у укупном износу од 50 милиона динара.

Више новца за производњу, мање бирократије

Пољопривредне субвенције су важне, али саме по себи нису довољне.

Држава је за 2026. годину усвојила расподелу подстицаја за пољопривреду и рурални развој која обухвата директна плаћања, мере руралног развоја, кредитну подршку и ИПАРД програм.

Ипак, пољопривреднику је потребан систем у којем зна шта може да очекује.

Мање компликованих процедура, брже исплате и јасни услови могли би да олакшају планирање производње.

Српско село није само пољопривреда

Када говоримо о спасавању српског села, не смемо да гледамо само трактор и њиву.

Село су и куће, школе, цркве, игралишта, продавнице, занати, породице и комшијски живот.

Ако се угаси једно село, не нестаје само производња.

Нестаје једна мала заједница.

Зато би дугорочна политика требало да буде усмерена на то да људи имају разлог да остану, али и да се они који су отишли могу вратити.

Можемо ли заиста спасити српско село?

Можемо, али не једном мером.

Потребан је читав систем: боља зарада пољопривредника, сигурнији откуп, развијене задруге, прерада домаћих производа, подршка младима, инфраструктура и мање бирократије.

Српски сељак не тражи милостињу.

Он тражи могућност да живи од свог рада.

А када сељак може пристојно да живи од земље, онда и село поново добија живот.

ПАТРИОТ