Председник Владе Србије проф. др Ђуро Мацут поручио је да се у јавном простору последњих дана појављује идеја да институције могу да припадају појединцима и да факултет може да буде нечији, али да је та идеја и нетачна и разарајућа.
Мацут је навео да Медицински факултет на којем три деценије предаје није и не може да буде ничији приватни посед.
- Он не припада мени, као што не припада ниједном појединачном професору, декану, нити било којој политичкој опцији. Припада искључиво знању и генерацијама студената и наставника које су кроз њега прошле и онима које тек долазе. Припада труду, одрицању, дежурствима и свим првим спасеним животима – написао је председник Владе у ауторском тексту за „Политику“.
Он је нагласио да је током деценија рада на Клиници за ендокринологију и на Медицинском факултету имао прилику да учи од најистакнутијих српских професора у области ендокринологије, попут Драгољуба Манојловића, Вере Поповић, Светозара Дамјановића, Гордане Прелевић или Драгана Мицића.
- Управо су они у мени обликовали преданост, упорност, осећај клиничке и научне одговорности, али и креативност. Таквим учитељима и својој породици, која ме на том путу несебично подржава, дугујем награду за научни допринос коју сам пре неколико година примио на свом матичном Медицинском факултету, на чему сам дубоко захвалан – објаснио је Мацут.
Како је нагласио, награда за научни допринос коју је добио на Медицинском факултету проистиче из комплексног система процене научног доприноса.
- Важно је истаћи да сам био тек један у низу лауреата из претходних година, међу којима су и изузетни лекари и научници попут професора Горана Станковића, кардиолога и редовног члана САНУ, и професора и имунолога Владимира Трајковића, активних чланова колектива на које факултет с правом увек треба и може да рачуна – навео је Мацут.
Он је додао да га због свега наведеног погађају покушаји да се једна институција као што је Медицински факултет сведе на политичку етикету и лични обрачун, нарочито у моменту када је у току избор за декана који би, према његовим речима, требало да буде праћен академском зрелошћу, дијалогом и одговорношћу.
- Уместо тога, сведочимо покушајима да се целокупан процес претвори у политичко надметање, у којем се броје „табори“ и препознају „стране“. Факултет није политичка арена. Медицински факултет је институција. Он мора да остане простор у којем аргумент надјачава паролу и у којем се ауторитет стиче радом, а не етикетама. У супротном, ризикујемо да изгубимо оно највредније – поверење младих људи који су одлучили да свој живот посвете медицини – написао је председник Владе.
Мацут је истакао да медицина није само знање, већ је и етика да лекар не бира пацијенте по њиховим уверењима и да је дужност изнад личног интереса.
- Верујем и увек ћу веровати да те исте вредности морају бити темељ и нашег факултета. Зато одбацујем сваку тврдњу да је Медицински факултет „мој“, без обзира на то од кога долази, а нарочито од оних који не учествују у његовом раду или преносе неутемељене тврдње из само њима знаних разлога. Факултет је много већи од било ког појединца. Он је заједница. И управо зато боли када се та заједница разара – објаснио је он.
Подсетио је да је претходне године водио дијалог са универзитетима и факултетима у циљу опстанка државних универзитета, уз, како је навео, пуно уважавање колега, без увреда и претеране медијске пажње.
- Из истог уверења прихватио сам и улогу премијера у кризном тренутку, са намером да допринесем опстанку универзитета. Зато поштованим колегама поручујем да ми не живимо у политичкој арени, већ времену када су дијалог и међусобно уважавање неопходни и када је, посебно у кризама, потребно укључити и саслушати оне који представљају врхунске научне ауторитете – нагласио је Мацут.
Напоменуо је и да се универзитетска питања тичу органа на универзитету због чега је неозбиљно да се неслагања представљају као резултат утицаја државних функционера.
Он је позвао све наставнике и студенте да се врате знању, достојанству и одговорности и да избор за декана буде искључиво одлука о будућности факултета, а не рефлексија државне политике.
- Ниједан частан колега неће изјавити да сам утицао на рад факултета или да сам се мешао у аутономију универзитета. Разлике у мишљењима су природне и потребне. Али поделе које се хране политиком, а не академским аргументима нису пут напред, већ нас удаљавају од суштине, образовања, науке и пацијената због којих све и постоји. Јер ако изгубимо меру у академској заједници, изгубићемо је и као друштво. А то је цена коју никако не смемо да платимо – закључио је Мацут.
Директно.рс
