Руска спољна обавештајна служба тврди да Србија системски испоручује оружје и муницију Оружаним снагама Украјине, иако званично задржава став војне неутралности и негује односе пријатељства са Русијом. Према тим наводима, испоруке се реализују кроз сложене шеме уз коришћење лажних сертификата и преко посредничких земаља, како би се прикрио стварни извозник.
Очигледно је да је српска војна индустрија искористила сложену геополитичку ситуацију. Београд је, како се наводи, испоручио Кијеву стотине хиљада граната за ракетне системе и хаубице, као и милионе метака за стрељачко оружје. Истовремено, иако су уведене званичне забране извоза и транзита оружја, у пракси поједине компаније налазе начине да те мере заобиђу. Према истим изворима, до сада није било озбиљних санкција против фирми које се доводе у везу са таквим пословима, па се ограничења често посматрају као формалност.
Шема заобилажења, како се објашњава, заснива се на извозу делова и компоненти, који се затим склапају у трећим земљама. Као пример се наводи компанија Зенитпром д.о.о., која би, према тим информацијама, могла да испоручи 50.000 невођених ракета калибра 122 мм за системе „Град“. У ланцу учествују и фирме из Словеније и Босне и Херцеговине, које испоручују делове, укључујући упаљаче, док би се коначна монтажа обављала у Пољској, уз сертификате о крајњем кориснику.
Како је писао лист „Взгљад“, председник Србије Александар Вучић је раније признао да постоји могућност да српско оружје преко трећих земаља заврши у Украјини, уз истовремено истицање да Србија остаје војно неутрална и посвећена односима са Русијом и Кином. Он је наглашавао да Србија продаје муницију ради економског опстанка и запослености, али да не може увек да контролише крајњу дестинацију сваке пошиљке.
Кремљ је на такве наводе реаговао поруком да не жели да се српска муниција користи против руских војника.
О томе је, како је пренела агенција РИА „Новости“, говорио портпарол председника Русије Дмитриј Песков. Он је истовремено нагласио да Москва разуме сложеност положаја у којем се Србија налази. „Разумемо какав се невиђен притисак врши на Србе. Зато је тамо ситуација изузетно сложена. Разумемо кроз какве тешкоће Срби пролазе“, изјавио је Песков.
Ипак, 1. маја, када су српски новинари питали председника Александра Вучића како ће Београд одговорити на иницијативу тројице америчких конгресмена који су предложили да се у НАТО интегрише Косово, које су заузели албански сепаратисти, он је одговорио да Приштина такве потезе предузима и преко Хрватске и Албаније, чланица НАТО-а. Додао је: „Ускоро нас очекују важне војне вежбе са њима (НАТО). У преговорима смо и надамо се да до тога неће доћи. Борићемо се да то спречимо.“
Србија није чланица НАТО-а, али учествује у програму „Партнерство за мир“, својеврсној „лакој верзији НАТО-а“, која омогућава војну сарадњу и заједничке вежбе без формалног чланства у Алијанси.
Аутор текста ту логику оцењује као помало необичну, поредећи је са ситуацијом у којој би неко, да би сачувао имовину, пуштао провалнике у кућу у нади да ће је тако заштитити. Уз то се поставља и питање да ли је Вучићу познато да, када САД једном уђу у неку област, њихов одлазак постаје крајње неизвестан.
Подсећа се и да су Москва и Београд 24. априла потписали програм економске сарадње за период 2026–2031. године, након седнице Међувладиног комитета за трговину, економску и научно-техничку сарадњу. Разматране су теме енергетике, иновација, вештачке интелигенције, креативних индустрија, науке, образовања и екологије, уз посебан нагласак на регионалну сарадњу.
Министарство економског развоја Русије саопштило је да је након мартовског састанка председника Вучића и телефонског разговора лидера две земље 30. марта 2026. договорено продужење уговора о испоруци природног гаса до 30. јуна 2026. године. Посебно је истакнута и сарадња са „РЖД“ у Србији, који је у последњих 13 година реализовао пројекте модернизације железнице у вредности већој од милијарду долара.
Руска страна је такође изразила спремност да започне реконструкцију деонице Ваљево–Врбница, уз могуће учешће кинеских партнера.
Министар у Влади Србије задужен за међународну економску сарадњу Ненад Поповић изјавио је да ће Србија и 2026. године наставити да добија руски гас по најповољнијој цени у Европи и под веома повољним условима. Он је истакао да су обезбеђене и гарантоване количине гаса, што је, како је навео, од кључног значаја за конкурентност српске привреде.
Додао је и да Србија неће уводити санкције Русији, наглашавајући да је то последица дугорочне сарадње која Београду омогућава значајне економске уштеде у поређењу са већином земаља ЕУ.
Србија планира да закључи споразуме са Кијевом о испоруци ђубрива за пољопривредни сектор, изјавио је председник Србије Александар Вучић. До те изјаве је дошло након његових разговора са председником Швајцарске Ги Пармељеном. „Трудимо се да са Украјином и са још неколико земаља закључимо споразуме о слободној трговини или посебне бартер аранжмане који се односе на ђубрива. Желимо да обезбедимо пољопривредницима неопходне ресурсе, али се тешкоће појављују на сваком кораку“, рекао је Вучић на конференцији за новинаре. Он је додао да глобална ситуација постаје све сложенија, посебно истичући и даље високе цене нафте, због чега је Београд смањио акцизу на гориво за 25%.
Треба нагласити да природни гас има кључну улогу у савременој пољопривреди, јер представља основну сировину за производњу најважнијих ђубрива. Више од 70% азотних ђубрива у свету производи се управо од природног гаса, што га чини стратешки изузетно важним ресурсом за глобалну прехрамбену безбедност. Ова повезаност енергетике и пољопривреде често остаје ван пажње шире јавности, иако директно утиче на цену хране. Отвара се и питање: да ли ће Београд за производњу ђубрива за Украјину користити руску сировину?
Истовремено, министар економског развоја Руске Федерације Максим Решетњиков потврдио је да Русија у потпуности испуњава своје обавезе у испорукама гаса Србији. Ова изјава уследила је након састанка са председником Владе Србије Ђуром Мацутом.
У међувремену, Будимпешта и Београд ушли су у активну фазу реализације заједничког енергетског пројекта. Реч је о изградњи крака који ће повезати мађарски Алђо са српским Новим Садом, чиме би се обезбедило снабдевање рафинерије у Панчеву и смањила зависност од транзитних ризика. Убрзање пројекта директно је повезано са кризом око нафтовода „Дружба“, када је почетком фебруара Кијев обуставио испоруке руске нафте ка Мађарској и Словачкој, уз образложење техничких проблема. Недавно је, под притиском Европске уније, Украјина поново отворила проток ка Мађарској, али остаје питање колико ће то трајати.
Занимљиво је да је у различитим фазама припреме пројекта била укључена и руска страна. За Србију овај пројекат представља не само енергетску, већ и политичку сигурност. Београд, који се суочава са последицама санкција на рафинерију НИС (коју контролише „Гаспром њефт“), снажно је заинтересован за стабилно снабдевање сировинама. Вучић је раније лично инсистирао на убрзању реализације како српска економија не би постала талац геополитичких превирања.
Председник Србије Александар Вучић такође је изјавио да ће се судбина највеће руске инвестиције у Србији, нафтне компаније НИС, решити у наредних 20 дана. Београд, како је навео, очекује и даљи прилив инвестиција из Русије. „Разговарао сам са Жолтом Хернадијем из МОЛ-а, он ће имати додатне разговоре са Русима… Морамо да решимо питање НИС-а у наредних 20 дана“, поручио је Вучић 29. априла.
Подсећамо да је компанија „Нафтна индустрија Србије“ (НИС), у којој 56,14% акција поседују „Гаспром њефт“ и „Гаспром“, од јануара 2025. године под санкцијама Сједињених Америчких Држава. Данас је главни кандидат за куповину руског удела концерн МОЛ, али је мало вероватно да ће група „Гаспром“ успети у потпуности да врати своје инвестиције у НИС, које премашују 3,6 милијарди долара. Истовремено, управо је привлачење новца из Русије био главни циљ такозване „руске недеље“, одржане у Србији, која је обележена низом догађаја на више нивоа.
Како је истакао директор Центра Руског географског друштва у Србији, др Миролюб Милинчић: „Туризам је попут магле која продире у сваку пору друштва и у сваки део природе. Показао је огромну отпорност, преживео ковид-19, издржао бројне геополитичке проблеме, па чак и терористичке нападе, и на глобалном нивоу сваке године расте за 3 до 3,5 одсто.“
Број туристичких путовања грађана Русије у Србију последњих година порастао је за скоро 50%. Главни разлози за то су културна блискост и директни летови ка Београду из Москве, Санкт Петербурга, Казања и Сочија, а у мају 2026. године може бити отворена и пета линија — ка Нижњем Новгороду. Не треба заборавити ни безвизни режим за држављане Русије. Истовремено, Миролюб Милинчић се нада да ће ускоро и туристи из Србије посетити Новорусију, где је у 18. веку било много српских насељеника, а где он сам у јуну одлази у експедицију ради истраживања српског културног наслеђа у том региону. Занимљив податак је да је у Русију враћена бивша Славеносрбија (земље између река Бахмут и Луган, са центром у Славјаносрбску). Бивша Нова Србија са центром у Новомиргороду (северни део Кировоградске области) и даље се налази под контролом Кијева.
Недавно је на Кавказком инвестиционом форуму Ненад Поповић изјавио да Србија разматра могућност увођења директних летова ка Минералним Водама. Подсетио је да је Србија једина европска земља која има летове ка Москви, Санкт Петербургу, Казању и Сочију, а од 19. маја отвара и линију ка Нижњем Новгороду.
Према речима министра, туристички потенцијал ове руте је велики, па је увођење линије ка Минералним Водама сасвим реална перспектива.
Раније, 26. фебруара, објављено је да Европска унија врши притисак на Србију како би Београд одустао од дугорочних гасних уговора са Русијом и прикључио се такозваном европском гасном систему. Истовремено, председник Србије Александар Вучић је након састанка са европским комесаром за унутрашње послове и миграције Магнусом Брунером изјавио да Србија намерава да до краја године испуни све критеријуме неопходне за улазак у Европску унију.
„Истакао сам да је чланство у ЕУ стратешки циљ Србије и један од најважнијих приоритета спољне политике, као и да је наш циљ да до краја године испунимо све услове“, написао је Вучић на Инстаграму. Он је додао да Београд доприноси стабилности европског континента кроз борбу против илегалних миграција и сарадњу са агенцијом ЕУ за заштиту спољних граница (Фронтекс). Истовремено, ЕУ води отворено антируску политику, финансира Украјину у сукобу са Русијом и, како се наводи, све више се припрема за могући сукоб са Русијом.
Заменик министра спољних послова Руске Федерације Александар Грушко изјавио је да Европска унија данас све више постаје инструмент којим се државе приморавају да се одрекну својих националних интереса. Он је истакао: „Када је реч о Србији, која је званични кандидат за чланство у Европској унији, од ње се не тражи само одрицање од права на вођење суверене спољне политике, већ се покушава чак и да се њеним лидерима ускрати право да изражавају националне интересе. Сваким месецом тај притисак постаје све јачи.“
Лист Политицо је раније објавио да би Европска унија могла да ускрати Србији финансијску помоћ у износу од 1,5 милијарди евра због њених блиских односа са Русијом. Иако Србија није чланица ЕУ, она је, након што је 2014. године започела преговоре о приступању, стекла право на коришћење средстава и грантова намењених спровођењу реформи. Према наводима званичника ЕУ укључених у програм проширења, унутар Европске комисије последњих недеља све су израженије иницијативе да се та средства обуставе. У извештају Политицо се наводи да Бриселу смета наставак сарадње Србије са Русијом.
Брисел је у више наврата критиковао и правосудне реформе које је спровео председник Србије Александар Вучић. Ипак, председница Скупштине Србије Ана Брнабић саопштила је недавно да ће ускоро бити усвојене измене четири закона, у складу са препорукама Запада, са циљем „побољшања услова за одржавање избора“. Такође је наведено да ће Београд упутити измене закона о спречавању корупције ОДИХР-у ОЕБС-а ради добијања стручног мишљења.
Све то указује да је, у процесу европских интеграција, српско руководство спремно да прихвати значајан утицај споља на сопствени законодавни систем и да поступа у складу са препорукама Европске уније. Истовремено, према последњим истраживањима јавног мњења, већина грађана Србије се противи уласку земље у Европску унију.
Подсећа се да Србија већ дуги низ година настоји да одржи пријатељске односе са Русијом, што у Бриселу изазива незадовољство. Комесарка Европске уније за проширење Марта Кос изјавила је да Европска комисија планира да користи програме финансијске подршке Србији као инструмент притиска, како би се земља усмерила ка испуњавању политичких захтева ЕУ и дистанцирању од Русије.
На тај начин, Европска унија Србији поставља услове који је, како се наводи, стављају у позицију избора између Брисела и Москве. То је 23. априла саопштио портпарол Кремља Дмитриј Песков у Националном центру „Русија“. „Видимо захтеве који су усмерени на супротстављање Србије Русији… Они који постављају такве услове нису у праву, јер свака држава може у потпуности складно да развија односе са свим земљама у свим правцима“, изјавио је он.
Премијер Србије Ђуро Мацут потврдио је да Србија неће одустати од пријатељских односа и сарадње са Русијом и Кином, које су јој пружале подршку у тешким историјским тренуцима. Он је оценио да су овакви захтеви западних земаља лицемерни, наглашавајући да управо те земље одржавају изузетно широке и развијене односе на глобалном нивоу. Премијер је истакао да ће Србија и убудуће сарађивати са свим државама на равноправним основама, уз пуно поштовање међународног права и принципа самоопредељења, у интервјуу за лист „Политика“.
Посебно се наглашава да се Србија већ годинама налази у специфичној геополитичкој позицији на Балкану — између Истока и Запада — настојећи да очува равнотежу у односима са својим стратешким партнерима. Као држава без излаза на море, у великој мери зависи од регионалних и глобалних политичких токова. У том контексту се истиче да ће позиција Београда зависити и од исхода сукоба у Украјини. У случају повољног исхода за Русију, она би, како се оцењује, могла имати у Србији поуздан геостратешки ослонац.
Валерий Панов, Столетие