На данашњи дан, 11. на 12. јун 1999. године, после усиљеног марша дугог 600 километара од Угљевика у Босни и Херцеговини, односно Републици Српској, до Приштине и аеродрома Слатина, батаљон руских Ваздушно десантних снага, јачине 206 људи, осам оклопних возила и 35 камиона, којим је командовао пуковник Сергеј Павлов заузео је овај аеродром крај Приштине.
Тог преподнева, руски десантники нису дозволили да британски хеликоптери слете на аеродромску писту, руски батаљон убрзо се нашао у окружењу НАТО снага које су пристизале на Космет и таква ситуација остала је неколико наредних дана.
Изненађење за НАТО снаге и на КиМ и у овом делу Европе било је тог дана комплетно, огромно, командант НАТО у Европи, генерал Весли Кларк био је, кажу, и бесан и изненађен, у чуду је понављао да није могуће да су „Руси на Слатини“. Када му је вест потврђена, од команданта НАТО снага на Космету, генерала Мајкла Џексона затражио је да нападну Русе. Генерал му је, остало је записано, кратко одговорио да његови војници „немају намеру да изазову трећи светски рат“.
Те ноћи, Срби на Косову и Метохији, у Приштини посебно, они који већ нису били у колонама са војском и полицијом на путу ка централној Србији, нису спавали.
„Кад се по граду прочуло да стижу Руси, читава је Приштина била на ногама. Изашли смо на улицу да их чекамо, надали смо се да ће стићи раније, али су се они појавили тек иза поноћи. Дочек је био организован испред хотела ‘Божури’, надали смо се да ће ту да стану, да нам одрже неки говор, да нас поздраве… Ништа се, међутим, није десило, први тенк је пројурио, није стао, зауставио се тек доле код ‘Гранда’. Били смо спремили погаче, ракију“, понавља причу о дочеку руских снага у Приштини један од Срба који је у то време живео у центру главног града Косова и Метохије.
На главној приштинској улици, од хотела „Гранд“ до „Божура“ било је много људи, било је српских застава, парола, зауставило се, на кратко, тек четврто возило у колони, међу окупљене Србе изашао је један од руских официра, кратко попричао са људима, а онда је колона наставила ка аеродрому.
„Долазак руске војске пробудио је међу нама Србима огромну наду, те ноћи мислили смо да нећемо морати да идемо из наших кућа и станова, да ћемо остати на Косову“, речи су нашег саговорника.
Доступни подаци говоре да је у припреми јуришног марша који је шокирао НАТО команданте, заузимања војног аеродрома Слатина крај Приштине у самој Русији, у Генералштабу, Министарству одбране, команди Ваздушно-десантних снага, учествовало тек неколико људи.
Пре марша, мајор Јунус Бек Јевкуров добио је задатак да у саставу групе од 18 војника једнице за посебне намене ГРУ ГШ ОС Русије тајно продре на територију КиМ, преузме контролу над аеродромом Слатина и сачека главнину снага руског контигента. Јавкуров је задатак извршио тако да около нису ни приметили да Руси држе аеродром под контролом.
- јуна у четири ујутру, конвој се искрао из базе, тако вешто и неочекивано да су у НАТО-у то приметили тек када су Руси стигли на српску границу, међутим, и даље се нагађало куда иду, шта је циљ руских падобранаца. Крећући се брзином од око 80 км на сат, конвој је брзо стигао на територију централне Србије. Ту се конвоју придружио и генерал Заварзин, кога је именовао руски Генералштаб. На оклопним транспортерима и камионима истакнуте су заставице Русије, на возилима ознаке КФОР-а.
Следећих неколико дана 206 руских војника били су у обручу пошто су у међувремену Мађарска и Бугарска затвориле ваздушни простор и нису дозволиле руским авионима да пређу преко њихове територије и пребаце појачање на Слатину.
Спасибо большое, братья!