„Масленица 93“ или Страдање Срба у Равним Котарима је назив за злочиначку акцију хрватске војске у агресији на Српску Крајину 22. јануара 1993. Том приликом је на превоју „Мали Алан“ убијено око 350 војника СВК и цивила, од чега 35 жена и троје деце млађе од 12 година, док се 8 лица води као нестало.
У овом етничком чишћењу су страдала сљедећа српска села: Ислам Грчки, Кашић, Смоковић и национално мјешовита села: Мурвица, Црно, Земуник, Пољица, Ислам Латински. Срби из тих споменутих села су прогнани, мучени, клани или одведени у хрватске логоре (сплитска Лора, шибенске Кулине и др.) одакле се мало ко вратио жив. И ти који су успјели да се врате и данас имају посљедице.
Хрватско правосуђе и Хашки трибунал нису никада процесуирали злочинце који су починили и организовали овај злочин, иако овај злочин се сматра за један од најужаснијих на простору бивше Југославије 1990-их година.
ПРЕТХОДНИЦА
Распадом друге Југославије више од два милиона Срба нашло се на простору западно од ријеке Дрине, односно ван граница СР Србије. Распад СФРЈ средином 1991. године донио је са собом и велике ратне сукобе, прогоне и страдања, пошто хрватски сепаратисти су жељели да поред самосталности добију и етнички чисту хрватску државу. Тиме би био остварен вишевјековни сан Хрвата о независној држави. Власти СР Хрватске су у јесен 1990. илегално увезли велику количину наоружања, а у зиму промјенили Устав, тако што су Србе прогласили националном мањином и избацили назив „социјалистичка“, умјесто петокраке шаховница постаје симбол Хрватске. То је довело до великог заоштравања односа и напетости између Срба и Хрвата. У прољеће 1991. хрватска полиција почиње упаде у српска мјеста, а Срби одговарају подизањем барикада. ЈНА је све до средине љета 1991. била тампон зона, а онда је и сама била нападнута од хрватских паравојника. Тада почињу у Хрватску да се враћају усташе и њихови потомци који су након 1945. емигрирали у иностранство (Аустралија, САД, Канада, Немачка, Аргентина, Парагвај…)
Тако је отпочео и рат у Хрватској који је трајао пуне четири године. У том рату је створена Република Српска Крајина, која је обухватала Сјеверну Далмацију, Лику, Кордун, Банију, Западну Славонију и Источну Славонију, Барању и Западни Срем.
У априлу 1992. године у централној југословенској републици Босни и Херцеговини напетости почињу да кључају и отпочиње крвави рат између три народа, који је трајао три године. У том рату је створена Република Српска. Муслиманске и хрватске ратне јединице у БиХ су такође имале пуно злочиначких акција, које су довеле до етничког чишћења српског становништва у Сарајеву, Сребреници, Бихаћу, Мостару, Горажду, Тузли, Орашју, Чапљини… Оснивани су системи концентрационих логора за мучење Срба (Дретељ, Дувно, Челебићи и др).
Хрватска војска и полиција су током рата у Хрватској (1991-1995), имали низ злочиначких акција као што су: „Миљевачки плато“, „Масленица“, „Медачки џеп“… Исто тако покренуто је етничко чишћење Срба у урбаним среднинама: Сисак, Госпић, Задар, Осијек, Вуковар, Карловац, Загреб, Сплит, Дубровник и др.
Погинули добровољци из СР Југославије на Равним Котарима 1993.
Вујић Саво
Милосављевић Ненад
Милосављевић Драган
Стојановић Александра Милан
Бокан Милана Душан
Миљковић Мирјана
Мујаковић Мустафе Суад
Плестењак Јосипа Мирослав
Лапчевић Владена Милутин
Антић Илије Богољуб
Глишовић Милутина Младен
Рашовић Благоја Зоран
Гаврић Милована Братислав
Башчаревић Недељка Миодраг
Василић Нинка Мићо
Белеслин Момчило
Кебет Ратимира Саша
Тадић Милована Петар
Јовановић Зоран
Симић Драгољуба Славољуб
Чепрња Живко
Ћосицх Љубе Раде
Ђорђевић Слободана Добросав
Ристић Богдана Славко
Савић Милана Драган
Симић Љубиша
Петровић Мико
Бујукулић Зоран
Максић Зоран
Петрусиси Перо
Граовац Славко
Николић Милентија Владислав
Туро Ото
Станојевић Милана Бранков
Јаношевић Остоја
Зољић Драган
Ковач Игњат
Милосављевић Свет. Драгослав
Рајачић Лазара Велимир
Ђокић Милорада Радмил
Богдановић Јове Саша
Мишковић Живка Александар
Радивојевић Александра Драган
Илић Светислава Радослав
Чонић Срђан
Ћирковић Данила Горан
Миличев Драган
Вујколић Зоран
Илић Владимира Жикица
Стојковић Марта Драган
Харамбашић Милан
Погинули добровољци из Републике Српске
на Равним Котарима 1993
Крчмар Саве Миљенко
Томић Милана Лука
Лазетић Радована Бранимир
Вукобрат Милана Драган
Брадара Луке Марко
Вучић Новака Раде
Пезеровић Драган
Миличевић Мирослав
Ирић Марко
Кресојевић Ненада Миладин
Сљепчевић Милорад
Павновић Велимир
Миланковић Вељко
Ђурић Милана Душан
Жарковић Светка Саво
Гарић п. Миливоја Невенко
Симан Остоје Мирослав
Јосић Илије Жељко
Нестала лица на Равним Котарима 1993
Деспот Ж. Јована Стана
Деспот Раде Јован
Узелац Ане Мишо
Узелац Ана рођ. Баљак
Новаковић ж. Драге Данка
Мацавара п. Илије Бранко
Опачић уд. Спасе Марија
Павић пок. Петра Радослав
Банић Мирка Александар
Вишић Илија Славка
НАЛОГОДАВЦИ И ОРГАНИЗАТОРИ
Јанко Бобетко, генерал хрватске војске и начелник генералштаба ХВ;
Анте Готовина, генерал-пуковник хрватске војске и комадант зборног подручја Сплит;
Анте Росо, генерал хрватске војске;
Мирко Норац, генерал хрватске војске;
Младен Маркач, командант специјалне јединице при МУП Хрватске;
Жељко Томљеновић, помоћник министра унутрашњих послова;
Фрањо Туђман, предсједник Хрватске (1990-1999);
Агим Чеку, командант артиљерије ХВ сектора „Велебит“
Дамир Крстичевић, комадант 4. гардијске бригаде „Пауци“
ЗЛОЧИН
Злочинци у походу: Четврта гардијска бригада ХВ
22. јануара 1993. хрватска војска покреће велику злочиначку акцију под шифрованим именом „Масленица 93“. Територија Српске Крајине коју је хрватска војска напала била је под заштитом плавих шљемова у тзв. Ружичастим зонама, снага ОУН. Хрватска војска је успјела да дубоко продре у српску територију и заузме: Ислам Грчки, Кашић, Смоковић… и национално мешовита села: Мурвица, Црно, Земуник, Пољица, Ислам Латински. Заузели су и аеродром на Земунику, ХЕ Перуча, Новиград, као и неколико врхова планине Велебит.
У овом покољу убијено је најмање 348 Срба, од чега добар дио цивила. Свједоци овог злочина су и војници УНПРОФОР-а. Имања чији су власници Срби била су опљачкана и тотално уништена. У избјеглиштву се нашло више од 10.000 људи из подвелебитских села са тог подручја. ПОСЉЕДИЦЕ
Окупиране територије РСК после Малсенице
За РС Крајину и СВК ово је био тежак ударац. Након овог пораза дошло је до сукоба у политичком и војном врху Српске Крајине. Између осталог, јединици којом је командовао Жељко Ражнатовић Аркан, забрањен је улазак у Киниску Крајину.
У наредним нападима на Српску Крајину, хрватске снаге су стезале обруч око Книна што је створило предуслове и добре позиције за извођење „Олује“ у августу 1995. године.
Ни 20 година након овог злочина, нико од крајишких Срба не враћа се на своја имања. Пред хрватским и међународним судовима за овај злочин још нико није процесуиран. Стеван Веселиновић, један командант вода СВК дао је српском Тужилаштву изјаву и видео материјал где се јасно виде убиства 22 војника СВК и једне медицинске сестре Душанке Гаћеша, на превоју код Малог Алана, али Тужилаштво није до сада покренуло истрагу. Стеван Веселиновић је ишао и у Канцеларију Хашког суда у Београду, али они нису били заинтересовани за тај случај. Да се не заборави и не понови!
Срба и Хрвата. У прољеће 1991. хрватска полиција почиње упаде у српска мјеста, а Срби одговарају подизањем барикада. ЈНА је све до средине љета 1991. била тампон зона, а онда је и сама била нападнута од хрватских паравојника. Тада почињу у Хрватску да се враћају усташе и њихови потомци који су након 1945. емигрирали у иностранство (Аустралија, САД, Канада, Немачка, Аргентина, Парагвај…)
