Када би необавештени странци умели да читају (не и да разумеју, то је просто немогуће) овдашње таблоиде, сигурно би помислили да су неким чудом залутали у државу за коју ни сањали нису да је после САД и Русије најважнија на свету. Другачије себи не би могли да објасне то што председнике двеју најмоћнијих земаља света, Доналда Трампа и Владимира Путина, у животу ништа више не интересује од тога ко ће од средине јуна бити Вучић уместо Александра Вучића. И притом Трамп не крије, већ преко најближих сарадника српским таблоидима јавља, да би радо на месту премијера Србије видео Зорану Михајловић, Душана Вујовића или Ану Брнабић. А онда, други таблоид сазнаје да то није само Трампова жеља, већ да то исто хоће и ЦИА. Истовремено, добро обавештени извори из Кремља откривају да Путин не може да спава док на чело српске владе не дођу проверени проруски кадрови, Ивица Дачић или Никола Селаковић.
Изгледа да једино још Вучић не може да се одлучи кога ће поставити за премијера, када 31. маја Томислава Николића испрати у пензију, али је бар круг сузио на „два, три имена“. Ех, да су новинари били сналажљивији, можда су могли да открију и ко је још у конкуренцији. Ево и како.
„Да ли су међу кандидатима Зорана, Вујовић и Селаковић. И да ли је Ана ту?“
„Два јесу, два нису.“
„А да ли су Небојша из Београда, Ивица и Зорана? И да ли је Ана још ту?“
„Једно јесте, а три нису.“
„Хм, Селаковић, Небојша, Вујовић и Ивица?“
То је, знате, онај систем као у ТВ Слагалици – треф, треф, каро, пик. И после шест-седам питања и одговора видело би се ко је отпао са овог списка. Осим ако можда не постоји и неки фаворит из сенке, Александар Вулин, на пример.
Мада, некако ми се чини да је заправо сасвим свеједно ко ће формално бити премијер, јер тај сигурно неће да звоца новом председнику. Па зна он да се Вучић и кандидовао за председника да му тај неко не би звоцао као премијеру. Зато и предлажем да се нови премијер извуче из лото бубња. Једноставно се имена свих кандидата упишу на папириће, они убаце у куглице, оне у бубањ и онда јавно, у директном ТВ преносу, извуче се – премијер. А још ако би грађани, као у правом лото извлачењу, могли да се кладе, држава би још и зарадила, а сви знамо колико Вучић воли суфицит у буџету.
Елем, док чекамо премијера, сазнали смо да у ноћи између 24. и 25. априла у Београду, ове године, није било никаквог рушења. Једноставно, није било ни потребе. Све што је по нечијем мишљењу требало да се сруши, срушено је у Савамали 12 месеци раније. Укључујући и правну државу. Слава јој.
И док јавност безуспешно од надлежних тражи да открију фантоме који су рушили, а нарочито оне који су без фантомки наредили рушење, власт има преча посла. Она би да гради. Ма, у реду. Јасно је већини да је вук давно појео магарца, да овде коза чува купус и да никоме у власти није стало да истина исплива на површину Београда на води. Али, мало ко је, ипак, очекивао да ће челни људи Београда на води баш 24. април изабрати да саопште да су за главног извођача за нову стамбену зграду, BW Vista, изабрали „једну од највећих грађевинских компанија у Србији“, Штрабаг Београд. Иако не крију да је Штрабаг Београд „део међународне групе“, нигде се не потенцира да је стопостотни власник те „домаће“ фирме из – Аустрије, Штрабаг АГ. И треба ли бољи доказ за тврдњу да ће на овом „пројекту века од националног значаја“ бити ангажована домаћа грађевинска оператива? Можда, додуше и хоће. Али као подизвођачи, који ће морати да се задовоље мрвицама. Као и на већини других пројеката које финансира српска држава.
Ако се неко још било чему чуди, требало би да коначно схвати како овде ствари функционишу. И да власт игра на кратко памћење. С разлогом. Јер, ко се још сећа да је ономад локална власт уместо лекара специјалисте за председника Надзорног одбора Апотеке Крагујевац именовала специјалисту за климатизацију и грејање? И истог дана, чисто да се види да је у питању систем, а не грешка, за члана Управног одбора Народног музеја у Крагујевцу именовала специјалног ауто-механичара? А да ли вам је то звучало мање вероватно него да Небојша Стефановић буде нови премијер?
НИН