Безбедност на универзитету под знаком питања.
Министар просвете Дејан Вук Станковић изјавио је данас да је трагедија која се десила на Филозофском факултету у Београду, у којој је страдала девојка, „врх леденог брега“ онога што се дешавало током најдуже и највеће образовне кризе у историји универзитета у Србији и истакао да ректор и декан дугују објашњење зашто се трагедија десила и шта треба предузети да се овакве ствари не понове.
Станковић је, на седници скупштинског Одбора за образовање, науку и технолошки развој, рекао да трагедија која се догодила на Филозофском факултету поставља један политички и морални императив, а то је функционисање правне државе.
„Смрт невине и недужне девојке тражи да се прецизно, темељно, расветле све чињенице и околности и утврди одговорност, што због њене жртве, што због спречавања нових жртава у погледу онога што је безбедност на високошколским установама. Бојим се да је ово врх леденог брега онога што се дешавало током најдуже и највеће образовне кризе у историји београдског и других универзитета у Србији“, рекао је Станковић.
Подсетио је да је универзитет део правног система Републике Србије и да се на њега односе сви закони, од закона о високом образовању до свих других закона који се тичу безбедности и заштите на раду.
„Сходно томе, одговорност је прецизирана, јасно утврђена и на надлежним институцијама је да у непристрасној и прецизној истрази утврде. Нико није крив унапред, али нико није ни изузет из истраживања његове одговорности и то оне одговорности које су у домену законом дефинисаних надлежности“, навео је Станковић.
Додао је да се у Србији често говори о аутономији универзитета и оценио да је та аутономија врло широка.
Станковић је навео да управо због тога они који воде универзитете и факултете, имајући у виду трагичну смрт, дугују на неки начин објашњење зашто се трагедија десила и шта треба предузети да се овакве ствари не понове.
„Желео бих такође да кажем да, имајући у виду те правне прописе, јасно је да и господин ректор и господин декан Филозофског факултета носе стриктно гледано одговорност која треба да буде утврђена, али која не може да буде избегнута“, навео је Станковић.
Он је истакао да је за њега посебно забрињавајуће постојање пиротехнике у згради Филозофског факултета и додао да је јавна тајна да се месецима на том факултету налазе неке учионице које су били, како је рекао, „штекови за блокадере“.
Додао је да су се у тим просторијама незаконито окупљали студенти са јаким политичким набојем и да су се у њима биле организоване „политичке говоранције“ и журке.
Ванредни инспекцијски надзор на Филозофском факултету
Станковић је истакао да је почетком новембра успостављен нормалан режим рада на високошколским установама у земљи и да се редовно одржавају предавања, вежбе, консултације и испитни рокови.
Нагласио је да је то позитивно достигнуће и додао да би будућност факултета била доведена у питање да се поновио сценарио од прошле школске године.
Министар је рекао да су тога сви свесни без обзира на политичке разлике и истакао да је сада кључно питање коме је одговарало да се „стварају предуслови за ренесансу блокада“.
„Влади Републике Србије, председнику Скупштине, председнику државе, Министарству просвете, великом делу студената и професора, сигурно не“, навео је Станковић.
Додао је да се намећу и друга питања, а то је откуд пиротехника и откуд новац за пиротехнику на факултету и ко и како регулише улзак и излазак на Филозофски факултет.
„На коверти са фотографија из учионице на Филозофском факултету пише ‘донације’. Чије су то донације? Причам на основу фотографија које су јавно публиковане“, рекао је Станковић.
Говорећи о наредним корацима Министарства просвете, Станковић је најавио да ће ресорно министарство, након што надлежни државни органи, полиција и тужилаштво заврше свој посао, наложити ванредни и директни инспекцијски надзор и на основу тог извештаја донети препоруке савету Филозофског факултета шта треба да уради у датом случају.
„Будите сигурни да Министарство ступа на сцену одмах након што ова два овлашћена државна органа то ураде. Дакле, ако говорите о надлежности министарства, будите сигурни да ћемо се ми кретати у границама својих надлежности и јавно објавити шта смо у том инспекцијском надзору нашли. Без икаквог скривања“, истакао је Станковић.
Нема притиска на универзитете
Министар Станковић је на седници скупштинског Одбора за образовање, науку и технолошки развој одбацио тврдње ректора Универзитета у Београду Владана Ђокића да постоји притисак на универзитете и истакао да је држава повећала улагања у високо образовање и то, како је навео, у тренутку када већина факултета већи део године није радила.
Станковић је, одговарајући на тврдње које је Ђокић изнео на седници да Министарство просвете врши финансијски, правни и медијски притисак на универзитете и академску заједницу, истакао да такве тврдње нису тачне.
„Ја овде хоћу само да демантујем да постоји било какав финансијски притисак од стране Министарства просвете и хоћу, такође, да кажем да све то што се нама приписује једноставно не стоји. Врата наша су отворена за разговор са свима“, рекао је Станковић.
Министар је подсетио на улагања у просветни и образовни сектор у последњих годину дана.
„Било је прво једно секторско повећање за високо образовање од 11 одсто. Након тога уследило је повећање пет одсто за просвету у марту и 16 одсто повећања искључиво за високо школство, када је исправљена једна велика неправда за коју господин Ђокић зна и за коју се залагао да се исправи, а то је да се изједначе обрачунски коефицијенти за све видове образовања, значи за основице за исплату зараде“, навео је Станковић.
Подсетио је да је уследило повећање од пет одсто и од 1. јануара 2026. године још пет одсто.
„Дакле, укупо 37 одсто повећање улагања. Ако држава уложи 37 одсто у високо образовање више, ја не видим у томе никакав финансијски ризик“, рекао је Станковић.
Истакао је да је држава, такође, покрила тржишни ризик универзитетима тако што је издвојен новац за 50 одсто школарина за самофинансирајуће студенте.
„И све то исплаћено. Оном динамиком којом су високошколске установе пријављивале, који су студенти уплатили сами школарину, ми смо вршили рефундацију“, рекао је Станковић.
Додао је да су и исплаћени и сви материјални трошкови за рад факултета у 2025. години, иако, како је истакао, зграде факултета, нажалост, нису коришћене за наставни и научни рад, него за политичко деловање.
Министар је нагласио да, узимајући у обзир све те околности и улагања државе у образовни сктор, не може да прихвати да неко говори о финансијском притиску.
„Ако се под финансијским притиском сматра увођење система ‘Спири’, који треба да омогући транспарентност у погледу финансија, установе која се финансира највећим делом новцем буџетских обвезника, онда ја се са таквим једним ставом не слажем и у томе не видим никакав притисак, осим што можемо јасно и недвосмислено да видимо како иду токови новца“, објаснио је Станковић.
Навео је да ништа није суспендовано што се тиче и међународних пројеката и пројеката које финансира Влада Републике Србије.
Када је реч о наводним медијским притисцима на универзитете, Станковић је казао да право на политички став има сваки актер који је део јавног живота у Србији, као што га имају и они на факултетима.
„Ако је полемика оштрија, то је саставни део и парламентарног живота, и полемике у јавности као део демократске политичке културе и праксе. Не слуша се ни мени свашта што пишу о мени, па на то морам да одговорим и морам да издржим, јер сам прихватио одговорност да водим тежак ресор“, навео је Станковић.
Подсетио је да је ректор Београдског универзитета учествовао у разговорима које је водио премијер Србије проф. др Ђуро Мацут на тему прекида блокада, повратка студената на факултете, надокнаде наставе и одржавања испитних рокова, али да, после тих разговора, ни надокнада наставе није одмах почела на свим факултетима.
„Ми смо одобрили квоте које је Универзитет тражио у фебруару и дали стручно упутство за извођење пријемног испита, иако чак тада ни сви факултети београдског универзитета нису кренули са онлајн наставом. И подсетићу Вас на још једну ствар. Одобрали смо онлајн наставу као Министарство по основу одлуке Националног савета за високо образовање. Онлајн наставу имали смо још када је била пандемија Ковид вируса, што је била виша сила“, рекао је Станковић.
Истакао је да је читава криза и „пандемија“ блокада на факултетима настала због политизације универзитета од једног дела академске елите, која је помогнута, како је навео, и опозиционим странкама, невладиним организацијама и делом медија.
У Скупштини Србије одржана је седница Одбора за образовање, науку и технолошки развој, а којој су осим чланова Одбора присуствовали председница парламента Ана Брнабић, представници МУП-а, као и ректори државних универзитета.
Седница је сазвана након трагичног догађаја који се десио у четвртак увече, када је пронађено тело двадесетпетогодишње студенткиње испред Филозофског факултета Универзитета у Београду, преноси Танјуг.
Политика
