То што се међународни фашизам заговара и брани на Спутњику, не може да не буде срамота руске државе, која је у крајњем случају власник овог гласила.
И да, свестан сам да се српски Спутњик давно отео било каквој руској контроли и да се сасвим претворио у оружје беспризорне Вучићеве пропаганде. Свеједно, овај чланак Предрага Васиљевића (аутора који је и раније, ако ме сећање не вара, обављао прљав посао за напредњачког председника) морао би да преврши меру руске трпељивости према локалним настраностима.
Да би исмејао противнике владиних несумњиво тиранских мера, Васиљевић се руга њиховом антифашизму!
Ево зашто би то морало да буде неприхватљиво пре свега Русији и Русима. Управо је, наиме, антифашизам био та осовина око које је руско друштво успело да мудро препозна и ослони се на континуитет сопствене државности наслеђене из 20. века. Управо су на темељима антифашизма Руси успели да одбаце стеге комунистичке идеологије, а да се истовремено не заразе слепим западољубљем увијеним у варљив омот наводног антикомунизма, каквим је, примера ради, српску јавну позорницу још 90-их загадио Вук Драшковић. Ништа друго него антифашизам обједињује данас руске родољубе на фронтовима Донбаса, Абхазије и Осетије, па и Сирије и уопште Блиског истока, где једни поред других по рововима седе левичари и десничари, совјетофили и ројалисти, следбеници Солжењицина са поштоваоцима Стаљина…
Немало пута сам са мојим домаћинима у Донбасу водио расправе у којима смо разматрали најразличитија политичка и идеолошка питања. И, колико год далеко да бисмо отишли у разговору, оно што их је увек враћало у стварност, оно што је, попут громобрана, бацало у земљу моје најсмелије покушаје да пронађем какву пукотину у њиховом односу према сопственом националном достојанству, био је управо антифашизам. Тачније, згроженост кијевским фашизмом, који је у Украјини од идеолошке разбибриге 90их прерастао у изразиту, неспутану мржњу према свему руском.
Баш зато од Руса, најпре од Руса, очекујем да фашизам препознају и другде у свету, а нарочито када се на његовом удару нађемо ми Срби, њихова можда и једина преостала браћа (као што су и они једина преостала наша).
То што се против најновијег фашизма у Србији тренутно бори шачица, барем Русима не би смело да буде важно. Нису бројали ни колико је Кијевљана било противно мајданском пучу. Чак и да се не слажу са ”антиваксерима”, како противнике фашизма бестидно назива Васиљевић, Руси би морали да се посраме због тога како се српски Спутњик спрда са антифашистичким осећањем оних који се буне против суманутих мера што их је званични Београд, преписујући од Западних држава огрезлих у сваки и један облик ововековног фашизма, почео да уводи и код нас.
Јер ако ни Спутњику није неприхватљиво да се руга антифашистичким осећањима, онда ће фашизам – невешто прикривен наводном бригом за здравље – овог пута прегазити и Стаљинград:
https://rs.sputniknews.com/20211026/srbija-da-odbrani-poredak-opasan-korak-marginalnih-antifasista—u-ime-ljudskih-prava-1130996475.html?fbclid=IwAR17UrDe8e4qQgPTqhNZCmm3eHqp6RZl_ewIh9_USd_7aVMgAW9osGuBgeI
ИЗВОР: https://www.facebook.com/100011896543869/posts/1122325498173991/