За оне који нису упућени, бака Фата Орловић је из мешовитог брака, њена мајка се звала Златка.
Можда сте чули потуричке пропагандистичке наслове типа „све јој побили“ и слично но истина је да ова баба има седморо (7) живе и здраве деце од којих 5 живи у Босни (Фатима, Сенија, Хурија, Шабан и Златка) а двоје (2) у Сједињеним Америчким Државама.
Да, најмлађа Фатина ћерка се зове Златка, по својој баби – Фатиној мајци.
Да су поједини мушки чланови шире фамилије Орловића страдали у последњем Одбрамбено-отаџбинском рату је неспорно али не у једном јулском дану 1995. године као што се већма представља већ током читавог рата од 1992. до 1995. године и то углавном по околним српским селима на велике православне празнике и делом у директним окршајима са војском Републике Српске. Али ето, то њихово страдање је „геноцид“ и без обзира на стварни датум погибије сви су уписани у исти дан – 13.07.1995. године.
Иако су упаде у српска села сами муслимани међусобно називали „набавка“ – то је њихова реч за пљачку. Опљачкати све што се може, побити све што се затекне и потом попалити то не спада ни у какав деликт јер се подразумева да је убијати Србе сасвим легитимно. Па, на крају крајева, потурице то и раде вековима већ.
Такође, породица Орловић је пуног срца давала редовно своје чланове у све могуће формације које су учествовале у истребљењу Срба на том подручју – били су и припадници злогласних аустроугарских шуцкора у Првом светском рату, па чак се уз њихово имање налазило и мучилиште за Србе – тзв. „Шуцкор постаја“ у кули некадашњих бегова која је порушена за време краљевине СХС а на том месту је подигнута недавно срушена црква.
Били су и припадници Усташког покрета у Другом светском рату и као верни пси Јуре Францетића опет масакрирали Србе по околним селима.
Били су припадници тзв. муслиманске армије Босне и Херцеговине одн. Орићеви верни борци.
Укратко, накрвавили су руке српском крвљу неколико нараштаја уназад а у свету представљени као жртве. Уосталом као и сви остали потурчењаци Средњег Подриња.
СРПСКИ ГЛАС.нет