Лујза Мишић рођ. Крикнер (Београд, 7/19. јул 1865 — Београд, 7. децембар 1956) била је немица и жена војводе Живојина Мишића, са којим је имала шесторо деце. Током Првог светског рата са српском војском је прешла Албанију, а затим са избеглицама отишла у Француску. Из Француске се већ 1917. године вратила у штаб војводе Мишића, где је остала до ослобођења земље. Револтирана због тога што су јој Немци стрељали сина и спалили кућу, 1943. године прешла је из реформаторске у православну веру и променила име у Магдалена.
О двојици њених синова, херојима ратова 1912-1918. после Другог светског рата није смело да се говори јер су остали верни краљу и отаџбини. Најмлађи син Војислав, комуниста, био је сведок на процесу против генерала Драже Михаиловића, али убрзо је и сам ухапшен и завршио је на голом отоку. Његови сапатници са Голог отока причали су да је био подвргнут најтежим тортурама јер је био син војводе Мишића.
Потпуковник Радован Мишић умро је у заробљеништву, а Мајора Александра Мишића стрељали су Немци 1941. као једног од вођа равногорског покрета.
Dedovina