Kако друштва могу да се боре са током лажних, често измишљених информација које круже интернетом и друштвеним мрежама, загађујући политичке дебате готово свуда?
То питање секира бранитеље демократије барем од 2016. и избора за председника САД. И новогодишња конференција за новинаре француског председника Емануела Макрона испред Јелисејске палате дала је свој одговор.
Макронов циљ, изгледа, јесте да се законом обуздају „лажне вести“. Он је обећао да ће до краја године предложити закон против оних који шире дезинформације током сваког изборног периода. Француска ионако има репресивни закон који забрањује објављивање или емитовање дезинформација. На основу Члана 27 фамозног Закона о штампи из 1881. ширење лажних информација „било којим средствима“ кажњава се новчаном казном од 45.000 евра.
Закон о штампи, међутим, односи се само на информације које „ремете јавни мир“ који је врло тешко дефинисати, а камоли доказати. Још један закон, део изборног законика, предвиђа казну затвора од годину дана и новчану казну од 15.000 евра за онога ко користи лажне информације или „друге преварантске маневре“ да украде гласове. Али, ова одредба се првенствено односи на случајеве изборне преваре.
Дакле, Макронов изазов јесте да направи законе за дигитално доба. Иако није експлицитно то казао у свом недавном говору, јасно је да је „уперио прст“ на руско мешање које је одиграло значајну улогу на америчким председничким изборима 2016, али и било претња његовој председничкој кампањи прошлог пролећа.
Макрон, међутим, гледа и даље од Русије. Његов шири циљ јесте заштита демократских институција од сваког режима који пропагира оно што он назива „политички нелиберализам“ као што су владе које предводе турски председник Реџеп Тајип Ердоган, мађарски премијер Виктор Орбан или пољска владајућа партија Право и правда.
Прво што Макрон истражује тиче се транспарентности. Дигиталне платформе ће вероватно бити предмет високих стандарда транспарентности за све „спонзорисане садржаје“ не само за откривање идентитета оглашивача, већ да се ограниче суме које се троше на ове поруке. Друго, Макрон ће покушати да уведе скраћену процедуру у којој судије могу да нареде да садржај буде обрисан, да се вебсајтови уклоне са претраживача или да се потпуно блокирају.
Француска није прва земља која доноси законе против лажних вести. Уочи федералних избора у Немачкој у септембру, немачки парламент је усвојио закон познат као „НетзДГ“ који је ступио на снагу првог дана ове године. Закон захтева од друштвених мрежа као што су Фејсбук, Твитер и Јутјуб да у року од 24 сата уклоне све илегалне садржаје које постављају корисници ових мрежа – поред дезинформација то је говор мржње – у супротном прети им казна од 50 милиона евра. Италијанска влада, уочи предстојећих општих избора у марту, предложила је закон који би надгледао „лажне вести“.
Не изненађује то што је Макронов предлог закона провоцирао критике не само од десничарског Националног фронта Марине ле Пен, већ и од екстремне левице. Макронови критичари затражили су помоћ правних стручњака који тврде да су закони који су већ донети довољни да обуздају „лажне вести“.
Штавише, правни стручњаци не успевају да схвате степен до којих нове технологије, нарочито социјални медији, омогућавају кршење закона. Они који покушавају да шире дезинформације и теорије завере имају веће шансе сада него икада пре. Ако за нечим постоји потреба онда су то мере које би осигурале да на мрежи буде транспарентан и тачан онлајн садржај.
Нову судску процедуру коју Макрон предвиђа потребно је пажљиво испитати. Да ли судија има овлашћења да одлучи на лицу места шта је тачно, а шта лажно, а затим изриче новчане казне? На крају крајева, „лажне вести“ могу имати многе форме и понекад се шире без малигних намера да манипулишу бирачима или утичу на изборе.
Друга компликација је контроверзно питање интернет неутралности. По свој прилици, закон ће морати да прати дезинформације истовремено обезбеђујући да пружаоци интернет услуга једнако третирају све онлајн садржаје. Остаје да се види како ће Макрон регулисати друштвене мреже и онлајн актере у иностранству јер над њима француске власти немају овлашћења.
Ниједна разумна особа не сумњичи Макрона да жели да уведе цензуру. Али, предложени закон ће морати да укључи мере заштите. За сада, обећава се да ће се предложени закон односити само на период пред изборе – што је деликатан тренутак у јавном животу демократије.
У сваком случају, закон који је предложио Макрон биће само једно средство у борби против дезинформација. Јавна едукација у циљу унапређења медијске писмености и нова класификација у третирању друштвено-медијских платформи као издавача са уредничком одговорношћу може такође да поткопа кампању дезинформатора.
Kоначно, пласирање лажних вести је глобални изазов који ће захтевати глобално решење. У том смислу, одлука Европске комисије да окупи групу стручњака која ће водити јавне консултације о овом питању биће поздрављена.
До тада, Макронови контроверзни предлози, које сигурно подржава 79 одсто Француза, показује недавно истраживање – ће у најмању руку навести грађане да почну да размишљају о нечему што се тиче самих основа западне демократије. Kао што смо видели у једној земљи за другом дезинформисани бирач је демократски осветник.
Аутор је почасни члан француског Државног савета и бивши професор париског Института за политичке студије
Autor je počasni član francuskog Državnog saveta i bivši profesor pariskog Instituta za političke studije
Copyright: Project Syndicate, 2018.