МОНСТРУМ ДРЖАВА: Израел изграђен на костима Палестинаца!

Колико год се Израел позивао на “историјско право” из светих књига од прије неколико хиљада година да посједује ту земљу, војници израелског режима су лаки на обарачу због нечисте савјести. И све док постоји посљедњи Палестинац који ће се приближити граничној баријери, они ће знати да живе на великом гробљу, на костима Палестинаца који су морали нестати да би се изградила јеврејска држава

Готово сви западни и израелски медији су масакр којег су прије неки дана снаге израелског режима починиле над Палестинцима описали као сукоб израелске војске и палестинских “милитаната”. Израелски премијер Бењамин Нетанyаху и Бијела кућа рекли су да је Хамас одговоран за употребу силе у Појасу Газе, када су припадници оружаних снага израелског режима убили 60 Палестинца, а повриједили скоро 2500.

Да би се све заташкало и чинило прихватљивијим просјечном Европљанину или Американцу, побринули су се медији. Дан послије је на насловницама вијест искривљена, заташкана, криво интерпретирана, чиме је дневна штампа постала саучесник убица Израела на најлукавији начин. Наравно, бранитељи људских права, који у Чеченији успијевају пронаћи “казамате Рамзана Кадирова у којима је нестало стотине хомосексуалаца”, сада ћуте. Затварају очи, уста и уши, као на познатом цртежу с три мајмуна.

Ко су били ти убијени људи? Израелски војници? Наоружани милитанти Хамаса? Не смије се навести, јер се зна да су то били Палестинци наоружани праћкама и који су угрозили јеврејску државу палећи гуме пред цијевима тенкова и стотинама снајпериста.

До сада је потврђена бројка од 60 убијених и преко 2 500 рањених Палестинаца, од којих се на десетине боре за живот. У тренутку док ово читате је ова бројка вјеројатно постала већа.

Портпарол израелске војске тврди “како су његови снајперисти били у опасности”. Када чујете ове ријечи потражите на интернету податке о операцији “Speedy Express”. Није тешко, јер је операција описана и на енглеском издању Википедије.

Операцију “ Speedy Express ” је спровела девета пјешачка дивизија америчке војске у делти Меконга 1969. године. Америчка војска је тврдила да је убила 10 899 непријатељских бораца и имала само 244 убијена војника. Тада је у Сајгону био Александер Д. Шимкин, амерички новинар и ветеран маршева за људска права. Вјечно је збуњивао своје колеге с неугодним питањима и тражио појашњења војних извјештаја.

Након неколико мјесеци, Александер Шимкин је саставио “чудну статистику”. Наиме, 9. дивизија тврди да је убила 10 899 непријатељских бораца, али је заплијенила само 748 комада оружја. Закључак Шимкина је био једноставан и логичан. Разлика између мртвих и заробљених комада оружја значи да већина убијених у операцији “Speedy Express” нису били борци Вијетконга, него цивили. Наравно, Шимкин је имао великих проблема да пронађе издавача за објаву његовог чланка и овај примјер новинарства је Newsweek објавио тек 1972. године.

“Speedy Express” би требао бити поука за све новинаре који обрађују информације које им пружа војска,… било која војска. Погледати податке и постављати неугодна, али нужна питања.

Која су питања која би сваки новинар требао поставити канцеларије за односе с јавношћу војске израелског режима? Одговор је једноставан.

Колико су жртава израелске снаге имале у Гази? Ако је број нула, а до овог тренутка јесте, то значи да припадници израелске војске нису били у опасности и да то није била војна операција већ покољ.

Колико је комада оружја заплијенила израелска војска, или барем документирала да су га Палестинци користили? Ако је број нула, а тренутно јесте, или је тај број мањи од броја погинулих или повријеђених израелских војника, огромна већина, боље речено нико од палестинских демонстараната није представљао никакву војну опасност по израелску војску.

Након покоља се одређене групе чак и у Израелу питају зашто су њихови војници тако лаки на обарачу када је у питању Газа? Одговор је једноставан и не треба га тражити у пријетњама Хамаса, који нема војни потенцијал да уништи јеврејску државу. Ријеч је о националној психологији, јер палестински демонстранти из Газе подсјећају Израелце на “Naqbu”, велику ноћ ужаса из 1948. године (када је протјерано 700.000  а убијено неколико десетина хиљада Палестинаца). Они су духови који Израелце подсјећају да су своју државу изградили на великом гробљу и то је главни разлог због којег морају бити ућуткани, на било који начин.

Када званичници израелске војске кажу да су се у Гази “суочили с пријетњом”, они при том не мисле на физичку и овоземаљску пријетњу, некакво импровизовано оружје или ручне бомбе.

За њих је “пријетња” истина да ће њихове руке увијек бити крваве и никада неће имати чисту савјест. Колико год се Израел позивао на “историјско право” из светих књига од прије неколико хиљада година да посједује ту земљу, војници израелског режима су лаки на обарачу због нечисте савјести. И све док постоји посљедњи Палестинац који ће се приближити граничној баријери, они ће знати да живе на великом гробљу, на костима Палестинаца који су морали нестати да би се изградила јеврејска држава.

sedmica