Након низа физичких и терористичких напада имиграната у посљедње двије године, њемачке власти и полиција усвојиле су неочекиван нови облик описа нападача кроз тврдњу да је ријеч о „менталним поремећајима.“
Ново истраживање наводно је потврдило и показало велики пораст депресије и психичких траума код имиграната који су у ту земљу дошли искључиво из финанцијских разлога.
Истраживање је показало да је разина менталних болести међу имигрантима много већа од просјека међу домаћим становницима. Неки тврде да је разина депресије, ПТСП-а и других менталних поремећаја 10 пута већа у односу на домаће становништво, пише Der Spiegel..
Наводно чак 40 посто имиграната болује од неког облика депресије, док многи наводно имају и суицидалне тежње.
Психотерапеуткиња Мецхтхилд Wенк-Ансохн, изјавила је да неки имигранти развију неку врсту менталног поремећаја тијеком процеса добивања азила, због страха и несигурности у своју будућност. Такођер је навела како је због мањка средстава психотерапеутима отежано радити с таквим особама.
Због тих поремећаја, ови имигранти лаке су мете за скупине попут ИСИЛ-а, будући да им оне обећавају рјешење проблема. Wенк-Ансохн наводи како је особно свједочила покушају регрутирања једног „ментално обољелог“ имигранта од стране салафиста
Други стручњаци такођер су упозорили на то да су џихадисти у прошлости искориштавали ментално обољеле појединце. Данел Загурy, психијатар, изјавио је: „Данас, ‘Аллаху Акбар’ даје осјећај мистичности и месијанског позива њиховим дјелима. Зато ови људи јуре с аутом на масу или боду ножем странце: вијести потпомажу њихову шизофренију, њихове помахнитале испаде.“
Прошле године забиљежено је најмање 340 случајева покушаја регрутирања имиграната од стране салафиста у прихватним центрима.
Након што је 26-годишњи палестински исламист Ахмад А. у Хамбургу почетком мјесеца ножем насмрт избо једног мушкарца, а ранио неколико других особа у супермаркету, многи су за такав чин окривили његову „менталну болест“.
Цијели случај постао је крајње апсурдан јер је нападач изјавио како жели бити прозван „исламским терористом“, док је полиција инзистирала на томе да је само „ментално поремећен.“
Још бизарнија је чињеница да је полиција овог нападача, као и многе друге, имала на попису сумњивих и потенцијално опасних особа, али по добром старом обичају није ништа конкретно учинила. Штовише, дотичног је покушала регрутирати да им буде доушник у локалној исламистичкој заједници.
У мору посве нелогичних поступака власти и полиције, као и у њиховој импотентности да спроводе закон и заштите народ од суманутих напада, дискусија и разглабање о могућим узроцима напада чини се да су се одмакнули од стварног узрока проблема, о којем је, гле чуда, забрањено говорити под окриљем закона о „говору мржње.“
Проблем лијечењем његових симптома, или само разговором о тим симптомима, дакако неће нестати, али то је ионако постало неважно у дистопијском свијету екстремистичке толеранције и тоталитарног либерализма. Управо у том свијету „ментална болест“ би се могла приписати неким сасвим другим особама.
Аутор: Трибун