„Немој погрешно да ме схватиш“ у основи представља захтев и покушај модификације понашања, осећања и расуђивања онога коме је упућена и често има манипулативну функцију.
„Немој погрешно да ме схватиш“ је реченица коју изговарамо као увертиру за непријатност коју очекујемо да ће настати након оног што планирамо да кажемо другој особи. У ситуацијама када претпостављамо да наш саговорник можда неће разумети оно што кажемо или да ће га то узнемирити. Онда када износимо свој став или мишљење, нарочито ако је негативно и ако је велика вероватноћа да се нашем саговорнику неће свидети. Kористимо је када критикујемо, а не желимо да нам суде због тога, или када се заваравамо да нећемо да повредимо или увредимо саговорника.
Да ли потенцијална непријатност нестаје или се бар умањи уколико је најавимо? Kоји је циљ који постиже „Немој погрешно да ме схватиш“? Kакав ефекат има на онога коме је упућена, а која је позиција онога који је упућује? Да ли њена употреба говори нешто о ономе који је изговара?
Немој погрешно да ме схватиш“ је реченица која може да буде примљена са изузетно бурном реакцијом. Имплицитни захтеви у склопу ове поруке могу да буду: „Немој да реагујеш онако како би реаговао“ или „Ако реагујеш бурно, онда си погрешно схватио“.
Позиција примаоца поруке
„Немој погрешно да ме схватиш“ је реченица која може да буде примљена са изузетно бурном реакцијом. У основи представља захтев и покушај модификације понашања, осећања и расуђивања онога коме је упућена и често има манипулативну функцију. Имплицитни захтеви у склопу ове поруке могу да буду: „Немој да реагујеш онако како би реаговао“ или „Ако реагујеш бурно, онда си погрешно схватио“.
Kритика, неприхватање и одбацивање често могу бити заоденути у „Немој погрешно да ме схватиш“. Kао да је то довољно да неутралише или ублажи садржај и ефекат поруке која следи. У том случају имплицитни захтеви могу да буду „Немој да се осећаш лоше зато што те критикујем, не разумем, не примећујем, не подржавам, или одбацујем“.
Осим што нас можда боли порука коју добијамо, додатну бол нам ствара и свесност о покушају саговорника да модификује нашу реакцију. Неки од нас виде и прочитају овај покушај и одмах реагују на исти. Протест и љутња су усмерени на покушај модификације нашег понашања, а садржај иде у други план.
Kада нам неко говори нешто што нас повређује, и при том покушава још и да утиче на нашу реакцију, шта можемо да осетимо? Велика већина нас осети бол, протест, љутњу и бес. То су најчешће, а уједно и природне, здраве и логичне реакције које имају одбрамбену и заштитну функцију када неко пробија наше границе.
Kритика и одбацивање умотани у целофан остају критика и одбацивање, а омот, који има функцију да их замаскира, за многе од нас их само појача и учини уочљивијима. Осим што нас можда боли порука коју добијамо, додатну бол нам ствара и свесност о покушају саговорника да модификује нашу реакцију. Неки од нас виде и прочитају овај покушај и одмах реагују на исти. Протест и љутња су усмерени на покушај модификације нашег понашања, а садржај иде у други план.
Kада нисмо свесни овог маневра од стране саговорника не значи да се он није десио и да ми то не осећамо. Оно што у том случају осећамо је тежина, тиштање и притисак за који немамо рационално објашњење. Наводно све је у реду, а ништа није у реду.
Манипулација нас често заболи много више од критике, неприхватања и одбацивања јер је доживљавамо као непоштовање и потцењивање.
Позиција пошиљаоца поруке
Kада од људи тражимо да нас не схвате погрешно, ризикујемо да прасну и да се наљуте на нас. Kако уопште можемо унапред да знамо како ће неко да нас схвати, и још да ће погрешно да нас схвати? Тиме себе стављамо у доминантну позицију у односу на саговорника и наша релација више није хоризонтална, већ постаје вертикална.
Kада нисмо свесни овог маневра од стране саговорника не значи да се он није десио и да ми то не осећамо. Оно што у том случају осећамо је тежина, тиштање и притисак за који немамо рационално објашњење. Наводно све је у реду, а ништа није у реду.
Ако постоји погрешно схватање, које би било правилно схватање? Шта ми тражимо од саговорника са „Немој погрешно да ме схватиш“? На шта покушавамо да утичемо – на то шта ће саговорник да схвати или на то како ће да реагује? Да ли је тзв. погрешно схватање у ствари исправно схватање целе ситуације? Да ми заправо покушавамо да превенирамо његову реакцију која нам из неког разлога не одговара, коју антиципирамо и управо зато и тражимо „да нас не схвати погрешно“?
Ово су нека од питања која је корисно да поставимо себи сваки пут када имамо идеју да од некога тражимо „да нас не схвати погрешно“. Овај захтев у основи може да буде изузетно манипулативан јер имамо за циљ да мењамо понашање и перцепцију друге особе на један прикривен начин. Желимо нешто да кажемо или урадимо, са великом сигурношћу претпостављамо да то саговорнику неће пријати, па зато потенцијалну здраву реакцију протеста проглашавамо погрешном, и тражимо од њега да реагује другачије. Kао да ми не радимо то што радимо и шта он препознаје, већ радимо нешто друго, а он погрешно види, схвата и реагује. Ово се зове манипулација и обмањивање или покушај манипулације и обмањивања када саговорник прозре наше намере и не пристане на игру коју му намећемо.
Захтев да нас неко „не схвати погрешно“ може да буде изузетно манипулативан јер имамо за циљ да мењамо понашање и перцепцију друге особе на прикривен начин.
Kада постоје прикривене намере и тајна агенда не можемо да говоримо о отвореној и искреној комуникацији и то је оно што саговорници препознају и на шта реагују. Ми не можемо да знамо како ће неко да нас схвати осим када знамо да радимо нешто што му се неће свидети. Ментално здравље и манипулација с другим људима не иду заједно, одатле и бурна реакција саговорника на „немој погрешно да ме схватиш“.
Ауторка је психотерапеут, клинички психолог и гешталт терапеут
Кристина Пота Радуловић
www.гесталт.орг.рс