Горан Радосављевић, професор Факултета за економију, финансије и администрацију, изјавио је да грађани Србије добро перципирају да се економска ситуација у земљи неће кретати у добром смеру.
Радосављевић је за Инсајдер истакао да у Србији и даље постоји тензија са инфлацијом.
- Из различитих извора. Имали смо је 2022. године, она је била прилично тешка. Од 2012. године, то су званични подаци, цена хране у Србији је сустигла просек Европске уније. Стандард стагнира и сви они који живе на просеку, испод просека, таквих је највише, осећају да живе лошије. Има један мали број грађана који осећа да живи боље, вероватно. Две трећине мисли да живи лошије, једна трећина мисли да живи исто или боље – навео је.
Упитан да ли је за њега изненађење било незадовољство Владе Србије понудом МОЛ-а, Радосављевић је рекао да није, и да од почетка тврди да Руси не желе да продају НИС и да је ово „један игроказ у коме су учествовали Орбан, Вучић и руска страна“ у којем стварни власник нема стварни интерес да прода НИС.
- И они су успели скоро петнаест месеци да купе, је л’ тако, од јануара прошле године. Санкције су уведене, па нису уведене, па су ступиле на снагу, па су се укинуле, па дат неки рок и ти рокови се помере и сад више ту више нико не може да похвата шта се тачно дешава. У јануару су мађарска и руска страна потписали неки правно обавезујући споразум, макар како је нама речено, уговорили цену, то је отишло у ОФАЦ, ОФАЦ дао неку сагласност да се то, реши до краја и од тада нема никаквих назнака да се нешто дешава. У међувремену се променила власт у Мађарској. Не знамо каква је њихова политика према томе и сад се ми ту појављујемо као неки преговарачи. Не знам шта тачно преговарамо. Наравно, имамо право да преговарамо. Тих пет одсто који желимо да купимо. Од кога, шта и како није јасно – рекао је.
Радосављевић је додао да оно што је вероватно јасно је да то није требало да купи МОЛ, већ једна заједничка фирма коју је требало да направе МОЛ и АДНОЦ. Питање је, напоменуо је, у каквој ситуацији је сада АДНОЦ и да ли им је то уопште тема, због ситуације на Блиском Тиму.
- У Мађарској су политичке промене и не знамо како ће Европа гледати на ту концентрацију. Кад се све ово заврши, требаће мишљење да да и Комисија за заштиту конкуренцију у Бриселу. Знамо како се у неким другим случајевима завршило све то, а све ово одвлачи и указује на то да овде нико нема решења – сматра.
Радосављевић је подсетио да је за Лукоил појавио купац три дана након што су уведе санкције, а после четири дана је ОФАЦ рекао да не може тај купац да купи ову фирму, па су они нашли другог купца и све је, напоменуо је, завршено у року од неколико месеци.
Ако проблем НИС-а остане на статусу кво, то неће одговара, указао је саговорник Инсајдера, ни енергетским и економским интересима државе Србије.
- Ја мислим да до овог тренутка руска страна никад није ни питала Србију шта је њен интерес. Да је питала, вероватно би интерес био и сећамо се на почетку да је Вучић причао о томе да и ми хоћемо да купимо то и да смо спремни да платимо више. Зашто нисмо купили? Зашто нису нама продали? Тако наш интерес би био да компанија функционише. Она функционише у међувремену, значи, одлажу се те санкције. Мислим да се ту политика СНС од почетка је „ајмо да купимо време, па можда иза угла нас чека нешто боље“. И до сада су стварно имали среће – каже.
На опаску новинара да се чини да је то и политика Руса, Радосављевић је одговорио да они воде глобални рат на свим пољима, да имају санкције и губитке који се мере милијардама евра и вероватно на дневном нивоу, те да је њима још један економски губитак у Србији није велики. Али је зато, указао је, политички губитак.
- Мислим да смо ми једина земља у Европи која је остала пријатељски настројена. Значи, уосталом, нисмо увели санкције Русији. Након промене, политичке промене у Мађарској мислим да остајемо баш и једина. Видећемо за Словачку колико она има, колико има моћи да стварно буде. Мислим да је Мађарска ипак била јача у тој причи – указао је.
На питање о изјави министарке Ђедовић Хандановић да Србија није задовољна понудом од МОЛ-а која се тиче Рафинерије, те да ли би се то могло тумачити као понуда МОЛ-а да се смањи капацитет производње прераде у Рафинерији, Радосављевић је одговорио да је свакако интерес ове мађарске компаније да запоседне ово тржиште и да буде најдоминантнији играч. Напоменуо је да је МОЛ скоро па доминантан играч у овом делу Европе.
- Они имају велику рафинерију, имају две велике рафинерије у Европи, имају још две рафинерије које стоје у Хрватској. Сисак је потпуно затворена, Ријека која је у некој реконструкцији, али не ради. Дакле, технички посматрано дугорочно они вероватно немају неки велики интерес да сачувају рафинерију у Београду, односно у Панчеву. И ја сам то од почетка говорио – рекао је.
Сматра да би МОЛ-у већи интерес да имају рафинерију на обали, него у Панчеву, те да претпоставља да је њихова понуда ушла у том правцу. У овом тренутку имајте у виду да је НИС извозио неколико стотина милиона евра деривата у регион, указао је.
- Двадесет пет посто тржишта велепродаје Босне и Херцеговине, део тржишта Румуније, Бугарске и тако даље. То је све готово затворено, а МОЛ већ постоји на тим тржиштима. Дакле, да, тачно је питање шта, каква је та понуда била и какав је њихов интерес. Да ли су рекли: Па добро, ево пет година рафинерије је океј, а након пет видећемо да ли нам се то исплати. Можда будемо хтели да затворимо, можда не. Значи, не можемо да вам дамо гаранцију. Уосталом, нисмо имали од руске стране, они су затворили новосадску рафинерију одмах, је л’ тако? Мађари су у Хрватској затворили скоро једну и по рафинерију, односно две. Интерес Србије је да рафинерија остане. И не само рафинерија, него и малопродаја – навео је он.
Радосављевић је подсетио да НИС има готово 350 бензинских станица и да МОЛ може сутра двеста њих да затвори и да то неће да се осети у промету уопште.
- Значи, њему не треба триста педесет бензинских станица, њему треба евентуално педесет до сто максимално уз своје које има – рекао је он.
Директно.рс