Конгресно гробље у близини Капитола у Вашингтону окарактерисано је као „најмодерније гробље у САД“. Тај епитет, међутим, не дугује технологији или дизајну, већ чињеници да на њему постоји посебан „геј кутак“, по чему је апсолутно јединствено на свету.
ЛГБТ секција Конгресног гробља почекла је од човека који се звао Леонард Матлович. Био је ветеран Вијетнамског рата и његова 12 година дуга каријера у Америчком ратном ваздухопловству била је апсолутно беспрекорна. Ипак, 8 марта 1975. године, Матлович је свом надређеном послао писмо у којем је признао да је хомосексуалац.
Тадашњи војни прописи били су јасни – Ратно ваздухопловство не толерише хомосексуалност.
На саслушању, тужилац је питао психијатра вештака да ли Матловичево присуство у војсци може да „изопачи сексуалност нормалних војника“. Иако је психолог одговорио „не“, Матлович је отпуштен.
Након отказа, Матлович је постао посвећен активиста за инклузију геј особа у војску, а једно од његових најважнијих „задужбина“ је управо геј кутак Конгресног гробла у престоници САД.
Симболично, Матлович је 1984. године купио два гробна места – једно за себе, друго за свог партнера – у близини гробова Едгара Хувера и Клајда Толсона. Науме, Хувер, који се сматра оснивачем ФБИ, водио је својеврстан рат против хомосексуалаца, иако је судећи по релевантним историјским изворима, и сам био геј.
Када је локацију пажљиво одабрао према контексту, Матлович се бацио на припрему свог надгробног споменика, чија је сврха била не само сећање на њега самог, већ на све геј војне ветеране у САД. На црној гранитној плочи, уместо имена Леонард Матлович, исписана је једна шира категорија – „Геј вијетнамски ветеран“. Као да то није довољно потресно, испод се налази срцепарајући епитаф: „Када сам био у војсци, дали су ми медаљу јер сам убио два човека, а отпустили су ме јер сам волео једног“.
Четири године после куповине гробнице, Матлович је преминуо у 44 години живота од последица сиде.
Његов и више него упечатљув споменик охрабрио је друге припаднике ЛГБТ заједнице да купују гробна места у близини Матловича. Тако је мало по мало, Конгресно гробље добило свој „геј кутак“ и још једно место на којем мртви инспиришу живе.
