Злостављања и силовања обиљежила су рад великог броја свећеника једне жупе у Великој Британији који су сада у затвору
Један мањи дио Енглеске цркве, онај у Суссеxу, посебно у ђелу источног Суссеxа и епископије Цхицхестер познат је по великом броју свећеника, злостављача ђеце, који су због своје стравичне праксе осуђени и завршили су у затвору. Британска влада покренула је велику истрагу везану уз злостављање ђеце у Енглеској и Wалесу и тако се дотакла и ове жупе. И открила дугогодишњу традицију злостављања у којој је страдао велики број младих људи.
Саслушања трају већ неколико тједана и досада су открила велики број свећеника – злостављача ђеце. Посебно оних које вам доносимо у наставку…
Петер Балл, који је жупу и основао, био је бискуп Леwеса од 1977. до 1992. године, а након тога бискупа Глоуцестера. У листопаду 2015. године признао је кривњу за низ оптужби због сексуалне активности с младима и по двије оптужбе недоличног напада на одрасле. Осуђен је на 32 мјесеца затвора, пише Индепендент.
Вицкерy Хоусе био је викар и блиско повезан с Петером Баллом. Он је пак због оптужби у пет случајева осуђен на шест и пол година затвора у рујну 2015. године. Још један свећеник Ноел Мооре осуђен је за сексуално злостављање ђеце 1951. године и у затвору провео четири године. Роy Цоттон осуђен је 1954. године за гњусно понашање пред ђецом због оптужби како је ђетету показивао своје сполне органе. Свећеник Притцхард признао је кривњу за седам оптужби сексуалног напада у 2008. години над двојицом ђечака и затворен на пет година. Још један, Роберт Цолес признао је кривњу за напада и содомију и осуђен у вељачи 2013. године на осам година затвора. Свећеник Јонатхан Гравес осуђен је 2017. године због 12 неђела укључујући и непримјерне нападе на ђецу те посебну окрутност према ђеци због чега је осуђен на 12 година затвора. Свећеник Гордон Ридеоут осуђен је по 34 точке оптужнице и за два покушаја силовања над укупно 16 жртви од свибња 2013. године. Добио је 10 година затвора. Такођер признао је кривњу у просинцу 2016. године за још низ оптужби напада за ђецу испод 16 година и добио још 9 мјесеци затвора. Свећеник Kеитх Денфорд добио је 18 мјесеци затвора због три напада у травњу 2013. године. Свећеник Цхристопхер Хоwартх осуђен због је због сексуалних напада на ђецу и укупно је осуђен на 16 година затвора.
Петер Паннет, ђакон из Бригхтона, осуђен је по двије точке оптужнице за посједовање непримјерених фотографија ђеце, због потицања ђеце на сексуалну активност и за потицање ђетета млађег од 16 на сексуалну активност. Признао је како је ђецу потицао да гледају сполни однос. Осуђен је на 32 године затвора. Велики број свећеника…низ оптужби и године злостављања постављају питање што се и зашто догађало у овој жупи? Овај велики број откривених свећеника и њиховог непримјереног злостављања ђеце шокирали су цијелу јавност. Бискуп Цхицхестера од 2001. до 2012. године Јохн Хинд, рекао је како је истрага показала како „злостављање није само чин неког појединца, индивидуалног предатора, већ може заправо повезати различите људе и створити климу у којој овакво понашање које је иначе за осуду, може довести до тога да се људски отпор према лошем понашању смањи. Што је то што заправо смањује њихове инхибиције? Сматрам како један од разлога лежи и у томе што већина њих живи у окружењу у којем сви то раде, па им на неки начин таква врста понашања постаје нормална, уобичајена, без обзира на то колико је она заправо стравична
Још један бискуп Wаллаце Беен, рекао је како је овђе очигледно ријеч о педофилском кругу. Но тај дио који је помогао у ‘нормализацији стања’, чињењу да нешто стравично заправо буде уобичајено лежи и у науци коју Црква на неки начин проповиједа и искориштава ју како би обранила своје. Јанет Хинд, бискупова жена, док описује неке од приговора жртви и преживјелих оваквих злостављања, каже како је за вријеме суђења једном злостављачу један од чланова клера сваки дан сједио у судници и показивао своју подршку свећеницима. Сваки пут кад би се појавио неки нови случај, нова жртва и када би дошло до његовог свједочења, чланови свећеничке заједнице више би пажње посветили својим оптуженим свећеницима него жртвама. Све оптужбе покушавали су ријешити унутар цркве умјесто да су слиједили уобичајену процедуру. Тако је у свом свједочењу тврдила и Схирлеy Хосгоод, савјетница бискупије за сигурносна питања. Још једна од процедура за нормализацију била је и наглашавање кршћанске врлине праштања, опроста, који је опрост нудио и тражио за своје свећенике, предаторе. Унаточ пресудама и суђењима, као што је било у случају Роyа Цоттона, наглашавали су како слободно могу наставити са својим дужностима.
Бискуп Белл слиједио је њихов примјер. Kад је постао бискуп најавио је како ће „наставити живјети религиозно са својом браћом“ – што је необичан начин живота за свећеника. 1980. године позвао је младе људе да се прикључе заједници која им пружа животно искуство манастирске дисциплине, духовног развоја и практичне црквене службе. Ова иницијатива назива се „Yеар фор Цхрист“ пројектом. Прикључили су се и други. Балл је од тог тренутка живио с великим бројем младих људи. Унаточ томе није никад запошљавао некога да му помогне око кућанских дужности. Наводно је и користио своје везе како би осигурао посао и другима који су оптужени у аферама злостављања. По његовом мишљењу било је то ‘нормализација’ на великој разини. На његовом суђењу за злостављање између 1977. и 1992. године за нападе на ђечаке од 12 или 13 година, суђењу 1978. године због напада на мушкарце од 19 или 20 година тужитељ је резимирао: „Њега су сматрали божјим човјеком који је имао посебну наклоност према младим људима. Истина је заправо како је он тих 15 година на мјесту бискупа искористио како би идентифицирао и сексуално израбљивао посебно рањиве младе ђечаке. За њега је религија била само огртач иза којег се скривао и која му је омогућавала да задовољи своје сексуалне апетите и интересе над онима који су му вјеровали“. Осуђен је на 32 мјесеца затвора. На бискупу Марину Wарнеру, који је наслиједио Хинда 2012. године, остаје сада да очисти ова страшна насљеђа. Он је жртвама пунудио своју најдубљу исприку. „Иако исприка може звучати формално и службено, желим показати своју тугу и исприке због сексуалног злостављања које се догодило у жупи у Цхицхестеру, и начини на који је то било рјешавано у прошлости“.
Експрес