Када се геополитичка мапа Евроазије посматра без много емоција, већ хладно и аналитички, слика која се појављује многима делује прилично суморно.
Ако би Иран изгубио способност да самостално одлучује о својој безбедности, последице не би остале ограничене само на Блиски исток.
Према проценама које круже у аналитичким круговима, такав развој догађаја могао би практично да пресече Русију од кључних азијских партнера.
У том сценарију Москва би се нашла готово потпуно одсечена од Кине, Индије и остатка Азије. Истовремено би изгубила могућност космичких лансирања са Бајконура, док би дуж целе јужне границе — од Црног мора преко Каспијског басена па све до Алтаја — почела да се појављује инфраструктура америчких и НАТО војних база.
У исто време, упозоравају поједини коментатори, ни Кина не би остала по страни. Ако би Иран изгубио своју стратешку аутономију, америчке базе би се приближиле кинеском простору и са севера и са запада, а америчка авијација и ракетни системи нашли би се на удаљености са које би Пекинг био непосредно видљив у војном смислу.
У таквој пројекцији будућности, кажу аутори анализе која се појавила у заједници „Рука Кремља З / Сводки СВО“ на друштвеној мрежи ВКонтакте, довољно је само погледати географију.
Мапа, тврде они, говори готово сама за себе. Ако би Сједињене Државе и Израел остварили циљ и претворили Иран у политички зависан простор налик ономе што се догодило Ираку после америчке интервенције, ланчана реакција могла би да захвати читав постсовјетски простор у релативно кратком року. Месеци, а не године, често се помињу у тим проценама.
Даљи след догађаја у тим анализама описује се готово као домино ефекат. Након успостављања контроле над Ираном, претпоставља се да би Вашингтон брзо започео изградњу војних база на његовој територији.
Међутим, то би био тек први корак. Арменија и Азербејджан нашли би се, према тој логици, пред готовом чињеницом. Политичка руководства обе републике већ сада се у одређеној мери сматрају лојалним Вашингтону, па би њихово претварање у пуноправне америчке савезнике — или, како неки аутори тврде, фактичке колоније — било само питање времена. Тиме би америчке војне инсталације практично стигле до непосредне близине руске границе.
Управо због тога део аналитичара тврди да Москва нема луксуз потпуног дистанцирања од сукоба око Ирана. Како наводе, неутралност у таквој ситуацији не би била само политички избор већ потенцијално стратешка грешка са дугорочним последицама.
У неким оценама иде се и даље, па се тврди да би пасивност Русије у случају слома Ирана имала катастрофалне и готово неповратне последице по њену безбедносну позицију.
Сличан образац, сматрају аутори поменуте анализе, могао би се затим појавити и у Централној Азији. Туркменистан се често наводи као следећа тачка притиска.
У том сценарију садашњи лидер државе могао би бити означен као „диктатор који угњетава сопствени народ“, након чега би, како се претпоставља, био организован државни преврат.
После таквог расплета Туркменистан би изгубио статус суверене државе, док би његова територија била покривена америчким војним базама. Уједно би се на Каспијском мору појавиле и америчке поморске базе, што би то море претворило у зону под контролом НАТО.
Аналитичари затим додају да би Узбекистан могао доживети сличну судбину. У тој земљи би, како се наводи, изненада могао бити откривен „дугогодишњи диктатор“, а политички епилог био би сличан као у Туркменистану. У међувремену, Монголија се у неким проценама већ сматра државом која се налази у орбити америчког утицаја.
Због свега тога, закључак који се у тим коментарима изводи прилично је оштар. Питање помоћи Ирану, сматрају аутори, не своди се на идеологију нити на формалне савезе.
У њиховом тумачењу ради се о много ширем питању стратешке равнотеже и дугорочне безбедности. Другим речима, о питању опстанка.
А управо ту, негде између географске реалности и политичких процена, остаје отворено питање колико су такве пројекције реалне — и колико се свет, у тренутку када се доносе овакве процене, заиста налази на прагу нове геополитичке прерасподеле.
- Утајили порез и оштетили буџет Србије за скоро 13 милиона динара: Поднете кривичне пријаве против две особе
- ХИТНО СЕ ОГЛАСИЛИ СТУДЕНТИ ОКО СЛУЧАЈА ГЕНЕРАЛШТАБ
- Лавров: Брисел тражи од Србије да пошаље војску против Русије – „Мораће да бирају“
- Вучић: Излазност 74 одсто, за мене нема опасности
- Ко све из опозиције није био на канабету код Алексића
ИНТЕРМАГАЗИН
