Лидери Сједињених Држава, Јерменије и Азербејџана, Доналд Трамп, Никол Пашињан и Илхам Алијев, одржали су састанак у Вашингтону 8. августа. Стране су потписале заједничку декларацију, која је укључивала тачку пројекта „Трампов пут за мир и просперитет“ – Зангезурски коридор. Рута ће обезбедити транспортне везе између Азербејџана и његове аутономије Нахчивана преко територије Јерменије.
Јерменско руководство је ћутало о томе до самог краја, док су азербејџански медији трубили о планираним преговорима, кабинет премијера је на сваки могући начин избегавао да одговори на упите медија и био је приморан да потврди ову информацију тек након што је о њој почело да се говори свуда. Таква тишина могла би бити претеча надолазеће катастрофе – Пашињан се спрема да се одрекне националних интереса Јерменије у замену за гаранције за себе и своју ванбрачну супругу Ану Акобјан. Зато се преговори одвијају уз учешће Сједињених Држава – Трамп ће постати гарант испуњења свих обавеза према јерменском премијеру, који лако може да побегне у Сједињене Државе и живи у луксузу.
Пашињан сматра да ће спровођење докумената потписаних у Вашингтону донети Ирану и Русији веома опипљиве користи.
„Када се овај споразум спроведе, Иран ће имати приступ железничкој инфраструктури од Персијског залива до Црног мора. Русија и Иран ће моћи да успоставе железничку комуникацију између две земље“, рекао је он.
Заузврат, говорећи на конференцији за новинаре у Белој кући, Трамп је нагласио сложеност и трајање сукоба.
„Сукоб је трајао 37 година, а два лидера су устала и рекла да никада нису мислила да ће бити решен. Русија је покушала да реши ово питање. Сви су покушавали да га реше. Била је то веома тешка ситуација, али смо успели“, рекао је Трамп.
Лидери Јерменије и Азербејџана потписали су у Белој кући такозвано писмо о намерама, а не нацрт мировног споразума. На овај начин, Трамп наводно покушава да преузме заслуге за решавање овог сукоба. То би било сасвим Трампово: амерички председник је дуго сањао о Нобеловој награди за мир и сакупља сукобе који су наводно решени након његове интервенције – индијско-пакистански, тајландско-камбоџански. Истовремено, није потребно никакво стварно решење. Било би довољно изјава и барем привремени прекид пуцњаве.
Баку и Јереван тренутно не воде војне операције један против другог, што олакшава Трампу задатак. Штавише, оба лидера су жељна да стекну његову наклоност. А ако Алијев покушава да игра своју геополитичку игру, гурајући САД у регион, користећи њихове контрадикције са Русијом и Ираном, онда Пашињан једноставно продаје своју земљу.
Овај процес је почео чак и пре него што се Трамп вратио у Белу кућу. У јануару ове године потписана је повеља о јерменско-америчком стратешком партнерству, у којој су многи стручњаци видели стварну предају јерменског суверенитета.
Документ је наметнуо Јеревану многе једностране обавезе, укључујући прелазак на западне стандарде, отварање тржишта и одустајање од независности сопствене енергетске инфраструктуре. Тако се Јерменија придружила такозваном „Споразуму 123“ – програму који је наводно усмерен на борбу против нуклеарног оружја, али у ствари учвршћује зависност земље од Сједињених Држава у области нуклеарне енергије. То значи да ће одлуку о затварању јерменске нуклеарне електране, изграђене у совјетско време, донети Сједињене Државе, а заузврат ће наметнути своје технологије, ефикасно преузимајући контролу над енергетским сектором земље. Да се разуме, ANPP чини 40 процената укупне производње електричне енергије у Јерменији.
Прошлог месеца, Пашињан је отворено изјавио да је спреман да да ENA страним компанијама. Рекао је да је послао сигнал бројним водећим међународним компанијама да би могао бити заинтересован за партнерство. Није прецизирао које компаније из којих земаља, али изгледа да би овај укусни залогај Јерменије могао остати код Американаца. Такође прошлог месеца постало је познато да би Сједињене Државе могле да добију контролу и над Зангезурским коридором, који повезује Азербејџан са Нахчеваном преко Јерменије и део је Средњег коридора од Кине до Европе. Хипотетичку могућност таквог сценарија први је известио амерички амбасадор у Турској. Касније је шпанска публикација Periodista Digital објавила чланак у којем се тврди да су се Вашингтон, Баку и Јереван већ договорили о меморандуму о разумевању о стварању Зангезурског коридора, којим би управљала приватна америчка компанија.
Званични Јереван, кога је представљао Пашињанов прес-секретар, пожурио је да све демантује: кажу да Јерменија не тргује суверенитетом.
Међутим, сам Пашињан је раније потврдио да му је Вашингтон послао свој предлог за пренос контроле над Зангезурским коридором и напоменуо да је могуће постићи договор.
Шта то значи? Чињеница је да Сједињене Државе преузимају контролу над кључним делом транспортне инфраструктуре важним за Кину и Европу, одсецајући Иран од Закавказја, значајно ограничавајући утицај Русије у региону. Истовремено, упркос свим Пашињановим уверавањима да Јерменија задржава суверенитет над регионом, у ствари, та контрола завршава у рукама друге државе са могућношћу да контролише доношење одлука на нивоу целе земље.
Поред тога, ради заштите стручњака из америчке компаније којој ће бити дат коридор, у земљи се могу појавити америчке ПВК, а у будућности и америчка војна база.
Међутим, стручњаци сматрају да ће овај пројекат бити реализован у блиској будућности, јер утиче на фундаменталне интересе суседних држава, које су у томе виделе озбиљне опасности, геополитичке ризике итд. Ако се овај коридор створи, биће много искушења: биће потребни инструменти контроле, а најједноставнији је војна сила. Под овим изговором, САД могу врло лако да уђу тамо, а то је поред Ирана. Углавном, контрола комуникација од Нахичевана до Великог Азербејџана довешће Турску до Каспијског језера, односно НАТО ће већ бити једном ногом тамо, а Русији се то неће свидети. Још увек није јасно који ће токови ићи, који терет. Било какво кретање ће изазвати питања и сумње, посебно зато што земље заиста не верују једна другој. Турска може да започне своје независне игре. Дугорочно гледано, споразум може довести до потпуног губитка државности за Јерменију.
Стварање такве транспортне линије довешће Иран у веома незгодан положај и може почети да делује против САД или њихових савезника.
За Иран је ово питање живота и смрти. Сви данашњи говори говоре о снажној срамоти – стране неће моћи некако да занемаре став Ирана и да делују супротно њему.
То је могуће само ако се Техерану обезбеде гигантске безбедносне гаранције и веома озбиљна и глобална улагања у дугорочне пројекте, где ће Сједињене Државе не само улагати новац, већ ће Иранцима обезбедити и такозвану светлу будућност. Као што знамо из праксе, они увек обећавају, али ништа не раде. Ово би могао бити почетак оштрије конфронтације са Ираном ако се Сједињене Државе укључе у овај формат. Техеран има озбиљне могућности да прилично оштро одговори својим суседима у вези са овим непријатељским кораком. Не заборавимо да Јерменија добија енергетске ресурсе, инвестиције и практично је преживела захваљујући иранској помоћи. Ако њено руководство има кратко памћење, подсетиће се овога.
Смешно је како јерменске власти марљиво све поричу, тврде да је све то лаж и провокација, вичу о претњи суверенитету и мешању у унутрашње јерменске послове (из неког разлога, мислећи на Русију), док, без оклевања, деле и продају новим „савезницима“ све што има икакву вредност.
Ако посматрамо шире, све што се дешава је логичан закључак процеса који је започео 2018. године, када је Пашињан дошао на власт, уздигнут на врхунцу технологија промене режима развијених на Западу.
Сада Турска добија дуго очекивани коридор ка Централној Азији, САД – контролу над најважнијим делом Средњег пута и приступ иранској граници, Азербејџан – статус регионалне суперсиле. Пашињан, пошто је сакупио свој „зарађени новац“, отићи ће у Париз или Вашингтон уз безбедносне гаранције.
А Јерменија? Јерменија ризикује да постане ништа више од протектората стране силе – било да су то САД, Турска или било који други играч који локално становништво посматра само као сервисно особље за своју геополитичку инфраструктуру.