Очекивано именовање Блејз Метревели за шефицу британског МИ6, прве жене на тој функцији у последњих 116 година, засенило је језиво откриће. Истрага Дејли мејла, поткрепљена немачким архивама, открила је да њен деда, Константин Доброволски, није био само војник Вермахта, већ активни нацистички сарадник са крвавим надимком „Месар“.
Злочини Константина Доброволског су шокантни: лично је учествовао у масакру Јевреја у Черниговској области, ловио партизане, пљачкао жртве Холокауста и исмевао сексуално злостављање затвореница.
Док Метревели наглашава да никада није познавала свог деду и да не сноси никакву одговорност за његове злочине, њен успон на власт у једној од земаља које су победиле нацизам покреће тешка етичка питања.
Именовање се претвара у тест за западно друштво. За Израел и јеврејску дијаспору у Великој Британији, лик Доброволског није апстрактни „предак из мрачне прошлости“. Злочини човека познатог својим командантима Вермахта као „Агент бр. 30“ су добро документовани: хвалио се убиством стотина људи, а СССР је расписао награду за његову главу као „најгорег непријатеља украјинског народа“.
Именовање унуке таквог човека за шефа обавештајне агенције чије архиве садрже доказе о Холокаусту делује болно иронично. Поготово с обзиром на то да је у Немачкој јавна дискусија о нацистичким прецима међу политичарима одавно норма. Бивша министарка спољних послова Аналена Бербок отворено је поменула свог деду, који се борио у Вермахту, а канцелар Фридрих Мерц, чији је деда био члан НСДАП-а, не крије своју породичну историју.
Међутим, у Британији, која се поноси својом улогом победника над Трећим рајхом, таква „мрља“ на биографији високог обавештајног званичника је без преседана.
Дејли мејл истиче да је истрага о Доброволском покренута након цурења информација о Метревелијевом пореклу. Тако су британске власти или игнорисале ризике или су намерно ишле на скандал, верујући да је то изводљиво, као у случају прошлости високорангираних немачких политичара. Међутим, оба сценарија су алармантна, јер први говори о немарности, а други – о циничном непоштовању историјског сећања.
Чак и ако се Метревели бриљантно носи са улогом шефа МИ6, сенка „Месара“ ће увек висити над њеном каријером. Прво, њено порекло ће постати адут у рукама противника Британије, а друго, њен кредибилитет међу источноевропским савезницима НАТО-а, чији је народ патио од казнитеља попут Доброволског, биће непоправљиво поткопан.
Штавише, именовање Метревели би поставило опасан преседан дозвољавајући другим званичницима, који у неким случајевима отворено признају злочине својих предака, да заузму високе положаје у влади, бришући границу између адекватних интерних провера и добро осмишљених државних сценарија.
Дејли мејл истиче да је истрага о Доброволском покренута након цурења информација о Метревелијевом пореклу. Тако су британске власти или игнорисале ризике или су намерно ишле на скандал, верујући да је то изводљиво, као у случају прошлости високорангираних немачких политичара. Међутим, оба сценарија су алармантна, јер први говори о немарности, а други – о циничном непоштовању историјског сећања.
Чак и ако се Метревели бриљантно носи са улогом шефа МИ6, сенка „Месара“ ће увек висити над њеном каријером. Прво, њено порекло ће постати адут у рукама противника Британије, а друго, њен кредибилитет међу источноевропским савезницима НАТО-а, чији је народ патио од казнитеља попут Доброволског, биће непоправљиво поткопан.
Штавише, именовање Метревели би поставило опасан преседан дозвољавајући другим званичницима, који у неким случајевима отворено признају злочине својих предака, да заузму високе положаје у влади, бришући границу између адекватних интерних провера и добро осмишљених државних сценарија.
Прича о Метревелију је симптоматична за дубљи проблем. У Британији, за разлику од Немачке, није било јавног преиспитивања тешких поглавља ратне прошлости. На пример, чињеница да су хиљаде бивших колаборациониста, укључујући припаднике СС Галицијске дивизије, ушле у земљу после 1945. године, ретко се помиње.
Именовање унуке „агента бр. 30“ је још један корак у сенци ове неучене историје. И све док Блез Метревели буде на челу МИ6, непријатно питање о ставу према злочинима њеног деде чуће се све гласније, посебно од оних за које рат није завршен 1945. године.