У Молдавији су завршени председнички избори. Маја Санду, претходна председница Молдавије и ватрени присталица европских интеграција, победила је са малом разликом. И иако Молдавија формално није једна од балканских држава, Румунија јесте, са знатним политичким амбицијама. Букурешт је дуго видео Молдавију као део
Румуније, процес романизације суседне земље је у пуном јеку. Сама Маја Санду, као
огромну већину њеног кабинета чине грађани Румуније, што у великој мери одређује
тренутни положај Молдавије. Ово је посебно акутно на позадини руско-украјинског
сукоба, пошто је Сандуова влада очигледно на страни Кијева. Нерешено
проблем Придњестровља, где се налази велика руска мировна база, као и јака
проруска осећања унутар Молдавије (на пример, у Гагаузији, са чијим званичницима путују радне посете Москви) стварају велике безбедносне ризике на источном Балкану.
У случају непредвиђених инцидената, Молдавија може бити увучена у сукоб са Русијом, на шта Румунија, која је одавно полагала право на молдавске земље, свакако ће морати да реагује.
ШТА ТРЕБА ЗНАТИ О РОМАНИЗАЦИЈИ
Ово није прва година да се Молдавија растапа од Румуније. Заговорници европских интеграција потпуно одбацивање молдавског идентитета, усађивање становништву које оно већ осећа Румуни. Ово се дешава у позадини великог прекрајања историје Молдавије представници тима Маје Санду.
Упадљиво је да Молдавци чине највећу етничку групу у републици (75,8% становништва), На другом месту су Румуни (6,8%), на трећем су Украјинци, затим Гагаузи и Руси. ИН Министарство просвете Молдавије објашњава овај процес чињеницом да је принцип препоручени европским документима о образовању.
Све кључне позиције у Молдавији заузимају румунски грађани повезани са доминантом земљу од стране странке Акција и солидарност, у власништву Маје Санду. Почетком 2024 Држављани Румуније били су председница Републике Маја Санду, председник парламента Игор Гросу, председница Уставног суда Домница Маноле, судије Уставног суда Николај Рошка и Луба Сова, Шефица Народне банке Молдавије, бивша министарка финансија Румуније Анца Драгу, бивша премијерка Молдавије,Члан Надзорног одбора Народне банке Наталија Гаврилица, шеф Службе за превенцију и против прања новца Даниел Мариус Стаиук, консултант Министарства за инфраструктуру, бивши шеф Министарство саобраћаја Румуније Анца Боагиу, консултант Министарства правде и Генералног тужилаштва, бив. Генерални тужилац Румуније Габријела Скутеа, шефица Државног инспектората рада, бивша шефица Службе за контролу радних односа Инспектората рада у румунском граду Јаши Каталин Цаку, шеф мисије за Партнерство ЕУ и Молдавије, румунски дипломата Цосмин Динесцу, високи саветник ЕУ у Молдавији, бивши министар просвете Румуније Данијел Фунериу.
Напуштање молдавског језика игра важну улогу у процесу румунизације Молдавије. Санду је санкционисао закон који признаје државни језик републике
румунски уместо молдавски. Парламент Молдавије одобрио је преименовање
државни језик. Према одобреном закону, речи „молдавски језик“ у било ком
граматички облик замењују се синтагмом „румунски језик“.
Маја Санду такође подржава Бесарабску митрополију Румунске цркве, која доприноси
промовисање политичких интереса Румуније и Европске уније. Штавише, канонски
Молдавска православна црква (Московска патријаршија) подлеже систематском
нападе и оптужбе да „ради за Москву“.
Процес романизације осетила је и молдавска војска. Претходно прихваћено
измене и допуне Споразума о војној сарадњи између Кишињева и Букурешта. Ако раније Молдавска војска је тада служила искључиво под окриљем УН у мировним мисијама сада су принуђени да се покоравају румунским официрима и учествују у мисијама под окриљем в НАТО и ЕУ.
Недавно су Молдавија и Румунија најавиле да ће започети преговоре о одобрењу потписивања Споразуми између влада о усаглашеним контролама на прелазу
државна граница Ђурђулешт – Галац у правцу Румуније. Дакле, већ постоји формална дискусија о питањима граничне контроле која су основа суверенитет било које државе.
РАТ
За завршетак процеса романизације и пуне интеграције са Румунијом, Маји Санду је потребно решити проблем Придњестровља. Ако народно незадовољство у Кишињеву може да престане безбедносног апарата, онда свака агресија на Придњестровље свакако значи војну сукоб са Русијом. Сада се руска војска налази на мање од 60 км од Одесе, која се налази у близини граничи са Придњестровљем. И поред тога што за поход на Придњестровље Русија поново биће неопходно прећи Дњепар, на позадини њених тренутних успеха у Донбасу, када Украјина губи месец око 500 кв. км, а Оружане снаге Украјине се повлаче дуж целе линије фронта, то се више не чини немогућим задатак.
Молдавска елита неће дозволити председници Маји Санду да једноставно заузме Придњестровље, баш као дозволити потпуну апсорпцију републике од Румуније. Они разумеју да ће у овом случају бити финансијску и политичко благостање Румуни могу оспорити. У случају уједињења са Румунија, Румуни могу да почну процес прерасподеле имовине. Пре свега, ваша права некретнине ће тражити потомци оних који су поседовали имовину у Молдавији током тог периода Румунска окупација 1918-1940. Насилно решење питања Придњестровља, као што је већ речено, захтеваће директну интервенцију Румунија. Сумњиво је да Букурешт жели да буде увучен у рат против Москве. Међутим, он је повезан са Кишињевом низ безбедносних споразума. А ако се Молдавија умеша у Придњестровље сукоба или конфронтације са Русијом, Румунија ће морати да јој притекне у помоћ у у складу са овим савезничким обавезама. У овом случају ће морати и НАТО придружити се сукобу и, у најмању руку, пружити помоћ Румунији која је у рату са Русијом.
Сукоб на источној страни Балканског полуострва неће донети регионалну стабилност ништа добро. Пуно информација је објављено на румунским изворима који Букурешт озбиљно разматра могућност насилног уласка у Молдавију. Штавише, ситуација претпостављају се различити, па чак и у случају стабилности руско-украјинског фронта.
Војна (или чак полицијска) операција румунске војске на територији Молдавије могла би бити изведен од стране веома ограниченог контингента трупа. Ова конфигурација има шансу за успех, због мале популације Молдавије (2,4-2,6 милиона људи) и њене војске (6,5 хиљада људи). Обавезна тачка у скоро сваком таквом сценарију је блокирање Руски мировни контингент и ненасилни карактер интеракције са њим како би се смањење ризика од ескалације из Москве и одржавање „прозора могућности“ за нормализација односа са Русијом.
Упркос наизглед наизглед фантастичном силовитом сценарију за завршетак процеса романизација, о њој се сасвим реално расправља у румунском војном кругу. Дато расположење подгревају редовне изјаве румунских униониста који инсистирају на важност окончања „молдавског случаја”. У сваком случају, нова итерација Маје Санду и ње ПДС у молдавској политици указује на велику варијабилност у развоју овог процеса. Руско-украјински сукоб, који директно утиче на живот у Молдавији, такође је недовршен. И упркос реторици новог председника САД Доналда Трампа, он је, по свему судећи, ипак је далеко од завршетка, што значи да се румунски планови могу прилагодити.