Посебност дуборезне иконе огледа се у томе што се лик не наноси на површину, већ се постепено ослобађа из дрвета. Светлост и сенка смењују се на урезаним линијама и дају икони дубину која се мења у зависности од места са којег је посматрамо.
Дрво у православној традицији није само материјал од којег се граде храмови и израђују иконе, већ носи и дубоку библијску симболику. Какво значење дрво има у хришћанској вери и шта Вас је определило да управо у њему тражите свој уметнички израз?
– Дрво нас прати од првих страница Светог писма, од дрвета познања добра и зла и дрвета живота у рају, па све до Крста Христовог, на којем је смрт побеђена Васкрсењем. Зато дрво у хришћанској традицији није само природни материјал него и сведок човековог пада, спасења и повратка Богу. Од дрвета су грађени храмови, прављени крстови, иконостаси, певнице и кивоти, а у српском народу оно је било присутно и у дому: кроз славску икону, крст и предмете који су се чували и наслеђивали.
Мене је дрвету привукла његова природна топлина и чињеница да ниједан комад није исти. Свако дрво има своје годове, боју, чврстину и карактер. Када почнем да радим, не намећем материјалу нешто што му је потпуно страно, већ настојим да у њему пронађем лик који треба да се појави. Дрво захтева стрпљење и не трпи журбу. Управо ме је тај однос између материјала, рада и времена определио за дуборез. У свету у којем се готово све производи брзо и у великим количинама, ручни рад у дрвету враћа човека сабраности и одговорности пред оним што ствара.
Навикли смо да православну икону најчешће видимо као осликани лик на дрвеној подлози. Шта је особеност иконе израђене у дуборезу и на који начин се у дрвету могу сачувати православни канон и духовни смисао иконе?
– Икона није обична слика, нити је њена сврха само да украси простор. Она сведочи о оваплоћењу Христовом и упућује верника на светитеља који је на њој представљен. Зато ни икона у дуборезу не сме бити сведена на декоративни предмет или показивање занатске вештине. Ма колико дуборез био сложен и леп, он мора остати у служби лика и поруке коју икона носи.
Посебност дуборезне иконе огледа се у томе што се лик не наноси на површину, већ се постепено ослобађа из дрвета. Светлост и сенка смењују се на урезаним линијама и дају икони дубину која се мења у зависности од места са којег је посматрамо. Ипак, та слобода у обради не значи одступање од православног иконографског предања. Потребно је поштовати препознатљивост лика, композицију, симболе и достојанство представљеног светитеља. Лични израз онога ко израђује икону може се препознати у начину обраде дрвета и појединим детаљима, али он не сме потиснути канон. Икона није простор за самовољу уметника, већ место сусрета личног дара са предањем Цркве.
Данас се и веома сложени мотиви могу брзо израдити помоћу ЦНЦ машина, ласера и других савремених технологија. У чему је суштинска разлика између дубореза као рукодеља и машинске обраде дрвета?
– Машина може бити изузетно прецизна, може поновити исти мотив стотину пута и значајно убрзати производњу. Она има своје место у савременој обради дрвета и не треба унапред одбацивати сваку употребу технологије. Ипак, машински произведен рељеф и ручни дуборез нису исто, чак и када на фотографији могу изгледати слично. Машина понавља унапред задати програм, док дуборезац током рада непрестано доноси одлуке: прати структуру дрвета, прилагођава дубину реза, исправља неправилности и сваком детаљу приступа појединачно.
Рукодеље подразумева непосредан однос човека и материјала. Сваки покрет длета оставља траг руке, искуства, али и тренутка у којем је настао. Зато две ручно израђене иконе никада не могу бити потпуно исте. Код машинске производње вредност је у тачности и брзини умножавања, док је код рукодеља вредност у непоновљивости, времену и личној одговорности онога ко израђује икону. Ручни рад није само спорија верзија машинске производње. Он је другачији однос према делу. Нарочито када је реч о икони, важно је да техника не постане сама себи циљ, већ да читав поступак израде буде прожет пажњом, поштовањем и свешћу о томе шта се представља.
На Вашем сајту представљене су иконе Господа Христа, Пресвете Богородице, Светог Јована Крститеља, Светог Николе, Светог Георгија, Светог Димитрија, Светог архангела Михаила и других светитеља. Како настају иконе Драгана Тодорова и шта их издваја као јединствена дела?
Иконе настају на одабраној, природно сушеној липи, која је погодна за прецизан дуборез и обраду најситнијих детаља. Радим ручно, длетима за дрво од квалитетног челика, а у завршној обради користим природне материјале: шелак, ланено уље, болоњску креду, зечје туткало и водени бајц. Позлата се изводи листићима 24-каратног злата, на кредно-туткалној подлози или уљаном микстиону. Након дубореза и позлате следи дуготрајно полирање, кружним покретима и са неопходним паузама, све док дрво не добије жељени сјај и пуноћу.
У зависности од величине, броја детаља и сложености композиције, израда једне иконе траје од двадесет до четрдесет дана, а понекад и дуже. Не желим да рад убрзавам на штету лика, материјала или завршне обраде. Свака икона има своје особености и захтева другачији приступ. На сајту су представљени радови различите сложености, од појединачних ликова светитеља до захтевнијих композиција, као што су „Оплакивање Христа“ и „Плач Мајке Божије“.
Оно што настојим да сачувам у сваком раду јесте спој православног иконографског предања, старог заната и личног рукодеља. Икона израђена на тај начин није предмет који се употреби и замени, већ нешто што остаје у дому и преноси се потомцима. У њој остају сачувани лик светитеља, природна лепота дрвета и време које је човек својим рукама уградио у дело.
Иконе Драгана Тодорова можете погледати на сајту: https://ikonetodorov.com/
Izvor: https://www.cudo.rs/razgovor-sa-draganom-todorovom-autorom-pravoslavnih-ikona-u-duborezu/