Вест о планираном размештају америчких подморница на аустралијској бази Stirling заправо је прилично забавна. САД планирају да тамо разместе до четири своје подморнице типа Virginia, а на ротационој основи би тамо боравила и једна британска нуклеарна подморница.
Аустралијанци ће за то платити — укупно око 14 милијарди долара за модернизацију базе и бродоградилишта са доковима и хале за сервисирање подморница и поправку њихових система и агрегата. Америчке снаге ће се бавити одвраћањем Кине у Индијском океану и западном делу Тихог океана, где САД тренутно очигледно немају довољно база.
Шта је ту забавно? Чини се да ће овим, као и обично, тема „подморнице за Аустралију“ бити завршена. Аустралијанци, придруживши се савезу AUKUS и одбацивши Французе са уговором о дизелским подморницама, нису журили да се обавежу да ће подржати САД у случају „врућег“ конфликта са Кином. Аустралијанце је лако разумети: Кина им је главни трговински партнер, и било би отворено чудно да уђу у рат са њом. Американцима треба — нека они ратују.
Американце је такође лако разумети: давати, чак и за новац, нуклеарне подморнице које им самима недостају, савезнику који није сигуран да ће се укључити, такође је чудно. Ипак, потребно им је да имају снаге у Аустралији. Решење је, на крају, Соломоново: разместити америчке подморнице у Аустралији, али тако да Аустралијанци за то плате. А ратоваће Американци по својим интересима — без обзира на то шта Аустралији значи трговина или да ли јој је занимљиво да буде база за америчке подморнице у могућем рату са Кином.
Уопште, за овакве ситуације је смисљена реч „сателит“. Земља са непотпуним суверенитетом, која плаћа ратове свог сюзера, нема право гласа у питању да ли ће учествовати или не. Јасно је да ће, ако САД и Кина дођу у сукоб, све америчке базе бити укључене у тај рат. Али нешто ми говори да Аустралијанци неће протестовати.