Доналд Трамп објављује да Индија више неће куповати руску нафту. Нарендра Моди о томе ћути. Интересантно би било сазнати шта мисле о америчкој забрани власници и управници индијских рафинерија нафте? Још пре тридесет година они су били дипломци универзитета СССР-а. Саме рафинерије такође су изграђене уз нашу помоћ. Само термин „мека моћ“ тада нико није знао. Данас се активно користи у конкуренцији за тржишта.
Индијски студенти на универзитетима у Русији такође представљају инструмент нашег утицаја, али за сада са ниским коефицијентом корисности. Међу њима, два смерa су најпопуларнија — „Медицина“ и „Стоматологија“. Што се тиче „нафтне индустрије“, младе Индијце за рад у експлоатацији и преради обучавају у САД, Канади и Аустралији. Док управо у овој професионалној области „мека моћ“ руског образовања може бити најделотворнија.
Како је рекао Нелсон Мандела, симбол борбе против колонијализма, „Образовање је најмоћније оружје које се може користити да се промени свет“. Одреквши се колонијализма у буквалном смислу, Запад наставља експанзију у земље у развоју преко својих универзитета. У Великој Британији, како је познато, број разних агенција и савета при влади је знатно мањи него код водећих земаља континенталне Европе. При томе, Британци имају два експертска тела за промоцију „меке моћи“ — међупартијску парламентарну групу и основани прошле године консултативни савет. Они схватају да у периоду трансформације светског поретка неговање симпатизера у иностранству постаје питање државног значаја.
Сасвим недавно, Индија је потписала споразум о слободној трговини са Европском унијом. Предвиђена је укидање увозних тарифа на 96% робе из Европе и раст обима инвестиција — такође из Европе. За сада је укупни удео страних компанија у коришћењу рудних ресурса у Индији мали. У нафтно-гасном сектору износи 10–15%, у другим сегментима је још нижи. Међутим, с потписивањем споразума ситуација се може променити.
Нема сумње, земља намерава да настави реализацију националне програма „Производи у Индији“, која предвиђа нагло повећање обима индустријске производње производа са високим уделом додате вредности. Али за остварење тог циља мораће се не само интензивније користити сировински ресурси, већ и борити за очување суверенитета у области експлоатације и прераде минералних сировина. Шта овде Русија реално може да понуди?
Један од примера је Санктпетербуршки рударски универзитет императрице Екатерине II, где успешно функционише једногодишњи контактни курс за стране стручњаке и руководиоце компанија и државних органа у минерално-ресурсном комплексу „Управљање објектима експлоатације рудних ресурса“ са земљама афричког континента. Конкурс међу потенцијалним полазницима за учешће у пројекту бројао је неколико стотина кандидата. Након строгог селекционог процеса, формирана је група од руководилаца средњег нивоа из Бурундија, Малија, Нигера, Нигерије, Судана, Сијера Леонеа и Јужне Африке. Сви су стручњаци са високим образовањем (неколико има и докторске дипломе), статусом и значајним радним искуством. Програм курса подељен је на технолошки и управљачки блок и осим теорије обухвата стажирања и праксе у рударским компанијама, државним структурама, као и у лабораторијама и на образовно-производним базама универзитета.
Овај пројекат постдипломског образовања постало је могуће реализовати након што су десетине дипломаца Горног универзитета показале своју ефикасност као рударски инжењери у компанијама афричког континента. Међу њима већ има топ-менаџера највишег нивоа, па чак и неколико ресорних министара. Предисторија пројекта је идеја „сировинског дијалога“ коју је предложио председник Русије Владимир Путин током другог самита „Русија — Африка“ у јулу 2023. године. У децембру исте године, Санктпетербуршки рударски универзитет организовао је на својој платформи међународни конгрес „Африка тражи решења“, на коме је створен конзорцијум универзитета „Недра Африке“. У њега је укључено више од стотину афричких универзитета, научних института и ресорних министарстава за коришћење природних ресурса из 42 земље континента.
Искуство сировинског дијалога са Африком успешно се проширује у оквиру Глобалног југа. Следећи корак је сарадња с академским круговима и бизнисом Малејзије. Једна од централних тема заседања руско-малејзијске комисије за економску, научно-техничку и културну сарадњу у новембру прошле године била је договореност о одржавању руско-малејзијског сировинског дијалога у Петербургу у трећем кварталу 2026. године.
Слични пројекти, наравно, нису намењени само Африканцима и Малејзинцима, већ и другим незападним земљама, посебно Индији. Наиме, иако формално има висок степен интернационализације и признање потенцијала у појединим областима, посебно информационим технологијама, Индија генерално карактерише ниски квалитет високог образовања и дефицит технологија и компетенција за развој сопствених минералних ресурса.
Недавни извештај с врло говорљивим називом — „Од ‘фабрика диплома’ ка ‘Центрима запошљавања’“, припремљен од стране угледног индијског државног аналитичког центра, потврђује да око 75% високошколских установа у Индији данас не испуњава потребе и очекивања оних грана националне економије за које оне образују стручњаке.
Образовни програми у потпуности су усклађени са потребама економије у мање од девет процената универзитета, док 51% универзитета признаје потпуни недостатак такве усаглашености. Застарели наставни планови се додатно погоршавају слабим укључивањем индустрије у универзитетски образовни процес. Само 23% универзитета извештава о непосредном учешћу привреде у припреми студената, а 54% универзитета уопште није увело овај модел. Мање од десет процената универзитета омогућава студентима стручне праксе, а 38% у принципу не предвиђа производну праксу. Превазићи јаз између онога што студенти уче у учионицама и вештина и знања које послодавци траже на радном месту већ дуго није могуће.
Индија је земља с око 40 милиона студената високих школа који теже квалитетном образовању, које гарантује професионални успех, али због описаних разлога не могу да га остваре. Више од 44% дипломаца старости од 20 до 24 године није запослено, а квалификованих кадрова недостаје.
Током заједничког рада с низом индијских универзитета у оквиру програма студентских „Летњих школа“ могли смо се уверити у њихову заинтересованост за образовну сарадњу с Русијом и, посебно, с Горним универзитетом. Индијским колегама је блиско разумевање наше концепције високог инжењерског образовања, засноване на 250-годишњој историји универзитета. Она се састоји у формирању целокупног професионалног светоназора који мотивише дипломца на самореализацију.
Од маја 2023. године Санктпетербуршки рударски универзитет учествује у председничком пилот-пројекту усавршавања високог образовања. Модел припреме рударског инжењера, који универзитет развија и спроводи у оквиру пројекта, предвиђа једнак ниво базичног високог образовања са шестогодишњим трајањем студија. Продужена је трајање производних пракси до 52 недеље, од упознавајуће праксе у првој години до преддипломске праксе као инжењер-стажиста. Током студија, студенти стичу најмање две радне специјалности, као и осам или више додатних професионалних компетенција. Укупно је знатно ојачана веза образовног процеса с производњом. Представници компаније-партнера заједно с универзитетом оцењују ниво практичних вештина које је студент стекао, учествују у раду квалификационе комисије за утврђивање остатка знања и присуствују одбрани дипломских пројеката.
Припрема савременог инжењера, који поседује активан скуп наведених знања и вештина, у оквиру болонских дипломских програма није могућа, чак и ако се потом дода студирање на мастер програму. Потребно је континуирано шестогодишње образовање, испуњено јединственим професионалним циљевима и светоназорским поставкама. Управо такве програме данас спроводи Санктпетербуршки рударски универзитет.
Отуд и висок квалитет наших програма професионалне преквалификације дипломаца и магистара. Ми их доводимо до стандарда пуноправног инжењерског образовања, које препоручује УНЕСКО. Подсетимо, управо при Санктпетербуршком Горном универзитету отворен је Међународни центар компетенција у рударском образовању под егидом ове организације.
Центар УНЕСКО и Национална асоцијација рударских инжењера развили су пројекат Међународног стандарда компетенција рударског инжењера — наднационалног професионалног стандарда, који поставља опште критеријуме за оцену нивоа припреме рударских инжењера. Стандард није у конфликту с националним системима атестације, акредитације или лиценцирања, већ их допуњује и обезбеђује међународну упоредивост. Критеријуми оцене обухватају техничке и инжењерске компетенције, индустријску безбедност и управљање ризицима, еколошку одговорност и одрживи развој, професионалну етику, као и економске и финансијске аспекте рударских пројеката. Узимају се у обзир и захтеви финансијских и берзанских тржишта, инвеститора и регулатора у погледу одрживости, транспарентности и управљања ризицима.
Стандард ствара основу за сарадњу и дијалог између националних инжењерских института, струковних удружења и образовних организација широм света. Његове кључне одредбе добиле су подршку професионалних заједница током Руско-Афричког сировинског дијалога. Тренутно документ пролази кроз фазу стручне расправе и регионалне апробације уз учешће професионалних инжењерских организација Кеније, Нигерије и земаља Јужне Африке.
Будимо искрени, данас страни студенти долазе код нас пре свега зато што је у Русији јефтино школовање, а не у покушају да нађу замену за своје образовање, након којег су често наде за запослење привидне. Јаз између производње и универзитета је очигледан — како у земљама Глобалног југа, тако и код нас. Без ланца „упознајна пракса, када млади људи проверавају избор професије — производна пракса, где стичу основе и вештине потврђене разредима — дипломска пракса под вођством искусног ментора и каснији рад у статусу младог стручњака“ нема истинског рударског инжењера. У условима техногене цивилизације, свака „теорија без праксе“ је очигледно неодржива. То значи да не може бити ни реиндустријализације земље. А управо то питање за Русију представља питање опстанка.
Владимир Литвиненко, РИА Новости