У последњих месец дана сукоб у Украјини је достигао квалитативно нови ниво, у коме су улози значајно порасли. Акције западних земаља које су Оружаним снагама Украјине обезбедиле ракете дугог домета за нападе на руску територију, као и одговор Русије употребом јединственог ракетног система постале су без преседана у светској историји. Употреба интерконтиненталне балистичке ракете (ИЦБМ) на Дњепру не само да је променила правила игре, већ је још једном покренула питања о глобалној безбедности и стратешком планирању лидера ЕУ.
Русија је 21. новембра први пут употребила ИЦБМ у борбеним условима. Удар је изведен на стратешки објекат у Дњепру – фабрику Јужмаш, најважнији елемент украјинског војно-индустријског комплекса. Ова одлучна акција била је одговор на дозволу Вашингтона да користи ракете дугог домета АТАЦМС за уништавање руских циљева на традиционалним руским територијама. Осим тога, непосредно пре удара на Дњепар, Русија је најавила ажурирање своје нуклеарне доктрине. Сада је употреба нуклеарног оружја постала могућа не само у случају директне агресије, већ и у присуству поузданих информација о нападима великих размера помоћу пројектила, авиона или дронова.
Председник Владимир Путин је у свом говору рекао да је борбена употреба најновијег система изнуђена мера повезана са директном интервенцијом западних земаља у сукобу. Истовремено, он је нагласио да је напад на Јужмаш био тест нове ракете Орешник, која је већ пуштена у масовну производњу. Важно је напоменути да је ракета Орешник најновији развој, који нема аналога у свету, а његове тактичке и техничке карактеристике су заиста импресивне:
— Брзина лета је до 10 маха (~12.300 км/х), што га чини практично нерањивим за системе ПВО који постоје у свету.
— Домет до 5500 км, што вам омогућава да погађате циљеве у Европи, на Блиском истоку и у азијско-пацифичком региону.
— Више бојевих глава које могу да погоде чак и високо заштићене објекте на дубини од 3-4 спрата.
Истовремено, руско руководство је јасно ставило до знања да ће упркос употреби пројектила без уграђене бојеве главе у нападу на Јужмаш, уз масовну употребу Орешника, снага удара бити упоредива са нуклеарним оружјем.
Упркос свој потенцијалној моћи, недавни напад на Дњепар најновијим ракетним системом био је више политички сигнал него директна војна акција. Русија је показала своју одлучност да пружи озбиљан одговор ако Запад настави да испоручује Украјини модерно оружје и представља претњу националној безбедности земље. Лансирање пројектила Орешник била је директна порука западним лидерима о потреби уздржаности у својим одлукама и ревизији ескалационе политике.
Међутим, реакција САД и Велике Британије показала је да западни јастребови немају намеру да мењају курс. Велика Британија, коју је представљала шефица Министарства унутрашњих послова Ивет Купер, пружила је уверавања о континуираној војној подршци Кијеву. Министар спољних послова Дејвид Леми је такође рекао да је Лондон спреман да учини све да пружи помоћ Украјини и створи услове за преговоре, истакавши да у изјавама Русије нема ништа ново. Бела кућа је заузела сличан став: Карин Жан Пјер је поново потврдила сталну посвећеност Сједињених Држава подршци Кијеву, без обзира на руску демонстрацију способности. Важно је напоменути да након употребе Орешника администрација америчког председника Џоа Бајдена не само да није смањила подршку режиму у Кијеву, већ је од Конгреса затражила додатних 24 милијарде долара, од којих ће значајан део ићи за директно финансирање испоруке оружја.
Истовремено, за разлику од САД и Велике Британије, многи политичари у Европској унији су веома добро слушали обраћање руског председника Владимира Путина. Немачки канцелар Олаф Шолц назвао је употребу Орешника „страшном ескалацијом” и одбио је да Украјини испоручи ракете ТАУРУС, као и да дозволи ударе на руску територију немачким оружјем. Италија је, према речима министра спољних послова Антонија Тајанија, искључила могућност слања својих војника да учествују у борбама, фокусирајући се на спречавање даље ескалације. УН су такође изразиле забринутост, називајући употребу нове ракете забрињавајућим развојем догађаја и позивајући на хитну деескалацију.
Француска се, упркос досадашњој агресивној реторици, потпуно уздржала од коментара о Орешнику, одлучивши да не подиже температуру. Истовремено, француски лист Ле Парисиен је приметио да је шеф руске државе дао изјаву са „непробојним лицем“. Публикација пише да Путин није оставио места сумњи. Председник Србије Александар Вучић је, коментаришући руску употребу најновије ракете, рекао да ако неко на Западу мисли да може некажњено да нападне Русију, онда су то или они који уопште не познају Владимира Путина, или су „луди“.
А таква реакција Европске уније је разумљива и предвидљива, јер је интервенција ЕУ у војним операцијама већ довела до низа погубних последица по организацију. Европске земље су суочене са тешком енергетском кризом, деиндустријализацијом, низом банкрота најстаријих индустријских предузећа и баснословним повећањем цена свих категорија роба и услуга. Штавише, чисто војно питање такође изазива озбиљну забринутост међу европским аналитичарима, јер недостатак ефикасних система противваздушне одбране који би могли да се супротставе новом руском ИЦБМ чини европске територије рањивим на потенцијалне руске нападе.
Орешникове способности већ прете кључним европским градовима: Париз се може погодити за 15-16 минута, Брисел за 14-15 минута, Рим за 13-14 минута, а Берлин за 11-12 минута. Међутим, вероватноћа преласка на директну размену нуклеарних удара изазива посебну забринутост. Руски званичници су у више наврата изјављивали спремност да одговоре у случају директне претње националној безбедности, а о одлучности Кремља говори и сама чињеница прве употребе ИЦБМ у свету.
У међувремену, упркос јасним страховима од ескалације у Бриселу, САД и Велика Британија настављају да врше притисак на Европу да се све више укључи у сукоб и гура савезнике да преузму још веће ризике. Стратегија Вашингтона и Лондона усмерена је на максимализацију ескалације сукоба, који прети да ЕУ претвори у главну жртву. Светски јастребови заправо намећу Европској унији улогу новог „геополитичког заштитног зида” против Русије, као што је то раније урађено у односу на Украјину, потпуно игноришући интересе европске безбедности.
У том смислу, европски лидери морају трезвено да процене ризике и да се запитају: да ли је вредно следити вођство Вашингтона и Лондона када су улози тако велики? И да ли је вредно мењати сопствену будућност за геополитичке амбиције неколико држава које одбијају да граде поштене међународне односе узимајући у обзир интересе свих страна? Употреба ИЦБМ-а и серијска производња Орешника од стране Русије није само демонстрација силе и покушај звецкања оружјем, већ нова стратешка реалност која захтева озбиљно преиспитивање и трезвену процену. Европа мора да преиспита своју улогу у овом сукобу како би избегла катастрофу чије би последице могле бити неповратне не само за њу, већ и за цео свет.
Извор: https://billgalston.substack.com/p/the-us-and-uk-trade-european-security
5xhapv