Рад у јавном интересу, најпопуларнија казна међу осуђеницима у свету, у нашој земљи још није заживео. У Новом Саду 200 људи својевољно одабрало решетке
Трнутно 127 људи у Србији одрађује своје казне у јавним и комуналним предузећима, као и у социјалним и културним установама, мада би сигурно могло да их буде неколико пута више. У свету, ова пропорција је обрнута – и по пет пута више осуђених ради у јавном интересу него што их чами „иза решетака“. Kод нас се судије и даље либе да изрекну рад, али и кажњеници оклевају да пристану на њега. Често ову казну замене новчаном, па чак и затворском!
– Звучи апсурдно, али наше људе је мање срамота да иду у затвор него да раде, на пример, на чишћењу улице – каже Милан Мариновић, председник београдског Прекршајног суда. – Најдрастичнији пример имали смо после поплава, пре две године. Тада смо све неплаћене казне преиначили у рад. У октобру те године, 600-700 казни рада постало је правоснажно, међутим, само једна особа је радила!
На десетине њих отплатило је санкцију, док се један број није ни одазвао на позив повереника Управе за извршење кривичних санкција.
И новосадске судије недавно су се жалиле да је 200 људи који су лане могли да одраде неплаћене казне одабрало решетке, а не рад. Било их је срамота да их рођаци, комшије, колеге и познаници виде како раде. После дан-два у ћелији, већина њих је казне ипак платила.
Неким осуђеницима рад у јавном интересу одредио је суд – уколико им је то прво дело и ако је кривица лакша и за њу предвиђена санкција до три године затвора. Другима је суд заменио новчану или затворску казну радом, поготово кад је реч о саобраћајним или комуналним прекршајима. Сваких 1.000 динара казне одговара једном дану затвора или осмочасовном раду у јавном интересу.
До ове године, за прекршај се није могла изрећи казна рада у јавном интересу, а сада је за многа дела могуће одмах одредити друштвено-користан рад, али у пракси немамо још ниједну овакву пресуду – каже Мариновић.
Он у овој алтернативној казни види будућност, јер је то и светска пракса. Напомиње да би, ипак, требало поједноставити процедуру. У овом тренутку починиоцу стиже неколико позива на исту адресу и он често у једном тренутку престане да се одазива: прво добија позив за саслушање, па пресуду, онда има право на жалбу, после које следи другостепена пресуда. Затим добија решење о замени казне радом и, на крају, позив од повереника Управе.
Рад у јавном интересу најчешће се изриче код кривичних дела из области саобраћаја, код недозвољеног прикључивања на електромрежу (крађа струје), код блажих ремећења јавног реда и мира… Ова казна почела је да се примењује 2009. и до сада ју је одрадило 1.320 људи. Они су прали градске зидове, грабуљали лишће и чистили улице, помагали у домовима за старе, установама за незбринуту децу, Заводу за лечење болести зависности у Драјзеровој, у Београду…
Минимална казна рада је 20 сати, а максимална 360.
Новости