Пошто у њиховим главама Србија није дио свијета, националисти као да вјерују да би Србију свјетски нуклеарни рат некако волшебно заобишао. Важно је да створимо Велику Србију, па макар у њој живјеле само бубашвабе.
Ракетни напад америчких снага у Сирији, као и размена претњи између САД-а и Северне Kореје, нису остали без реакција ни у српској јавности. Медији су преплављени насловима типа „Да ли је у Сирији већ почео трећи светски рат?“, “ Трећи светски рат почиње у Северној Kореји?“ или „Трећи светски рат (не)ће почети у Сирији“. Телеграф драматично упозорава, одбројавајући време: „Само 30 секунди нас дели од трећег светског рата“, а потом доноси и мапу света с прецизном поделом држава које ће у будућем војном сукобу подржавати САД или Русију.
Дневни лист Ало нас обавештава да су Немци спремни за трећи светски рат, а Вечерње новости су, као авангарда апокалипсе, пре америчког напада на Сирију објавиле књигу теоретичара завере Дејвида Ајка Свет у шаци моћника и најавиле његово гостовање у Београду насловом „Kо жели да изазове трећи светски рат?“
Нова српска политичка мисао објавила је текст Путиновог идеолога Александра Дугина који дословце пише: „То што се догодило 7. априла 2017. године, може се испоставити као почетак трећег светског рата. Ратове, по правилу, нико не жели, али ратови се ипак догађају. Некада светски“.
Развијање апокалиптичних сценарија
Добро, све је то разумљиво – медијима су неопходни бомбастични наслови, а ситуација у свету погодује катастрофичним предвиђањима. Међутим, у Србији потенцијално избијање Трећег светског рата није везано искључиво за конкретне догађаје у свету и тренутке када се појачава затегнутост између великих нуклеарних сила. У једном делу српске јавности Трећи светски рат је већ деценијама лајтмотив, омиљена тема за конфабулирање и развијање апокалиптичних сценарија.
То је посебно видљиво у медијима захваћеним деснилом и мржњом на западну цивилизацију – тамо се свако мало покрене питање трећег светског рата, па се стиче утисак да су десничари разочарани зашто глобални сукоб још није почео. Мада није мали број оних који сматрају да је светски рат у току.
Емир Kустурица је прошле године у Политици најавио да ће трећи светски рат почети нападом Америке на руску телевизију Руссиа Тодаy. За разлику од Kустурице, сарадник његовог сајта Искра Радоје Андрић сматра да је глобални сукоб већ почео, и то у Ужицу, кад је немачки трговински ланац Лидл купио део војне касарне у том граду.
Kустуричин колега по музичком оружју Неле Kарајлић оптимистички се запитао у једном интервјуу: „Шта нама може трећи светски рат када смо преживели апокалипсу деведесетих?“
Православни публициста Владимир Димитријевић направио је мали преглед православних пророштава гледе трећег светског рата, са закључком да Срби треба што пре да се ослободе туђинских утицаја и да се ослоне на Русију, јер је Путин цар који је изабран од самог Бога и једина устава западњачком Антихристу.
Национално питање под атомском печурком
У интервјуу за Вучелићев „Печат“ из 2011. године историчар Милорад Екмечић устврдио је да САД стварају услове за трећи светски рат, повод за избијање нове планетарне војне биће „јагма око Сибира“, али је Србима горе без тог рата јер „нас даве у малом мраку“. Пуковник Светозар Радишић већ годинама упозорава да тајна друштва припремају Трећи светски рат, а према најновијим прогнозама глобални окршај ће почети 2018. године.
Рускоколонашки сајтови редовно извештавају како се Русија припрема за трећи светски рат, хвалећи успут војну силу своје резервне отаџбине. Оваквих примера има на хиљаде, смењују се историчари са пророцима, доктори наука са шатро јуродивима, уметници са истраживачима натприродних појава, али сви причају сличну причу.
Најдаље је ипак отишао редовни сарадник руско-српског сајта Фонд стратешке културе Драган Милашиновић у тексту знаковитог наслова „Српско национално питање и Трећи светски рат“ објављеном у децембру 2015. године.
У то време било је актуелно турско обарање руског војног авиона, па се аутор понадао да ће то довести до планетарног обрачуна великих сила. Милашиновић у трећем светском рату види једину шансу за Србију, која би се наравно ставила на страну Русије чија је победа неминовна, што би довело до тога „да се поново, на некој новој Јалти, преиспита српско национално питање“.
Зато Србија треба одмах да одустане од европских интеграција, приклони се Путину, том „симболу борбе против корпоративног капитализма“ и на време резервише себи место у новој подели света. Постоји само један мали, малецки, сасвим сићушан услов да Србија најзад оствари своје територијалне претензије, а то је да нови светски рат не прерасте у нуклеарни сукоб. У случају да рат заиста почне, надамо се да ће се велике силе уздржати од употребе атомских бомби, мање из жеље за опстанком човечанства, а више из емпатије према несрећним српским националистима који би мирне душе жртвовали читаву планету само да најзад добију ту своју Велику Србију.
Магијски однос према стварности
Популарност трећег светског рата порасла је нарочито последњих година, откад је Путин руску империју вратио на светску политичко-ратну сцену. Српска десница полаже наде у руског диктатора, неупитна љубав према имагинарној мајчици Русији постала је нова форма патриотизма, а Путин једина одбрана од позападњачења Србије и фамозног „губљења свог идентитета“.
У маштаријама разноразних проруских партија и покрета, Србија ће постати руска губернија (што би српске рускоколонаше довело на власт, пошто на изборима немају шансе), а ако је цена за остварење те утопије избијање трећег светског рата, они су спремни да је плате. Отуда силни текстови о глобалном сукобу Русије и Запада са призвуком мађијања, који одају магијски однос десничара према стварности – као да речи имају магично дејство, у овом случају да призову трећи светски рат.
Тешко је утврдити када је тачно тема трећег светског рата на велика врата ушла у политичку имагинацију српских самозваних родољуба, али свакако је добила замах у оквиру милошевићевске пропаганде која је форсирала сукоб са цивилизованим светом. Страх од нуклеарног сукоба присутан током Хладног рата наједном је замењен нешто другачијим тоновима.
Политика је 3. јуна 1992. године објавила извештај са сесије Великог парламента културе одржане у Kултурно-просветној заједници Београда где се говорило на тему „Да ли је почео трећи светски рат“. Учесници су констатовали да се налазимо у „предвечерју трећег светског рата“, да је рат у Југославији „покушај америчке империје да изврши нову прерасподелу светске моћи“, а успут су ожалили то што је „Русија као империја престала да постоји“.
Велика Бубашвабија
У међувремену се ситуација променила, Русија је почела да показује зубе и бомбе, па се домаћи рускоколонаши унапред радују новом глобалном војном окршају. Лакоћа с којом призивају трећи светски рат само говори о невероватној снази фантазама у чијој су власти. Циљ националистичког ратно-пропагандног подухвата је био да одвоји Србију од света, да створи аутистичну област која неће морати да се обазире на правила која владају у остатку цивилизације, да направе своју – како би рекао песник Миодраг Станисављевић – „Републику Засебницу“.
Ако би заиста почео трећи светски рат, то би довело до свеопштег уништења и краја човечанства. Пошто у њиховим главама Србија није део света, националисти као да верују да би Србију светски нуклеарни рат некако волшебно заобишао. Или мисле да је сан о проширењу територија вредан сваке жртве. Важно је да створимо Велику Србију, па макар у њој живеле само бубашвабе.
Ставови изражени у овом тексту су ауторови и не одражавају нужно уредничку политику Ал Јазеере.
Ал Јазеера