Kоментаришући полицијску потрагу за Јовановићем, Петковић каже да би га и он тражио на истим местима.
Потера за девојчицом и силоватељем траје и даље.
– Имамо бегунца који је опасан по свакога, мора да буде ухваћен што пре, апсолутно је могуће да отме и другу девојчицу, мишљења је Небојша Петковић, пензионисани инспектор нишке полиције који је 2005. године руководио хапшењем Нинослава Јовановића, познатијег као Малчански берберин.
Потрага за њим наставља се и данас, осми дан од отмице дванаестогодишње Монике Kаримановић из Брзог Брода.
Петковић своју стрепњу заснива на чињеници да је Јовановић последњи пут када је ухапшен, у размаку од 4 дана, отео две девојчице. Једну је успео да ошиша и силује, док му је друга умакла а он је истог дана лишен слободе.
Прошли пут смо га лоцирали на истом потезу, у селу Јасеновик, овога пута је отишао даље у Kњажевац. Оно што је најбитније што смо тада радили а што се и сад мора чинити је да не остане ни трунка сумње да је и даље на терену који је претражен. Мора постојати систематска спрега оперативног рада и потражних снага јер ће у супротном настати хаос – наводи Петковић.
Поредећи потрагу у којој је учествовао са оном која је у току, истиче да је полицији сада знатно теже него што је њему било.
– Тада је био сам а сада има отету девојчицу поред себе. Такође, трагачима ни временске прилике не иду на руку а оно што потрагу чини још тежом је што је Јовановић научио да не прави оне грешке које је раније чинио. Нама је било лакше јер смо кренули за њим непосредно након извршеног кривичног дела а овога пута се није одмах знало да је то он – објашњава Петковић.
Присећајући се свог сусрета са Јовановићем након његовог хапшења, Петковић каже да је деловао сасвим нормално, што је још један доказ колико је опасан.
– Скоро да човек не би могао да помисли да је способан да тако нешто уради. Причали смо доста, не бих о детаљима али ми је у једном тренутку рекао: „То је јаче од мене, не могу томе да се одупрем“ – каже бивши инспектор.
Додаје да је страшно што је Нинослав успео да поново нападне јер, како сматра, сви који је то требало, урадили су свој посао.
– Сви смо причали о томе, сви смо знали шта може да се деси и ипак се десило. Сматрам да су и полиција и правосудни органи одрадили свој посао али он није могао да буде спречен због системских пропуста. Њему је требало изрећи меру обавезног психијатријског лечења и тако би се све решило. Мера може трајати и доживотно, све док лекар не процени да особа не представља опасност по околину. То би и за Јовановића било хуманије, лечио би се и био под лекарском присмотром а друштво би било безбедније – закључује наш саговорник.
Alo