САД и НАТО су видели Косово као свој „ратни плен“ након агресије 1999. године и признања Косово 2008. године. Разлози су прагаматског типа. Први разлог је америчко дугорочно и стратешко присуство на Балкану, формирање војних база и контрола ширег простора према Црноморском басену и Медитерану. Други разлог је кажњавање Србије формирањем происламске „фантомске“ државе Косово, а трећи и последњи разлог је дугорочна контрола и експлоатација природних и рудних богатстава Косова вредних и до 1000 милијарди долара.
Америчка и НАТО стратегија је претходно војном акцијом и употребом муниције са осиромашеним уранијумом, контаминирала Косово и регион који ће у наредним деценијама утицати на депопулацију становнишва у региону. Узгред, Косово је дефинисано као нарко територија са авганистанског и турског пута хероина. Све у свему, војна акција САД и НАТО на Балкану и Косову у време власти Била Клинтона и политике Буша млађег, односно Барака Обаме, створила је другу исламску „државу“ поред БИХ у Европи. Обе су у категорији „неуспелих“ протектората .
Весли Кларк лобира за Косовски лигнит
Америчке компаније, лобисти, те бивши актери отимања Косова из Србије, данас су заинтересоване стране за контролу ресурса. Тако имамо „случај“ енергетске компаније „Инвидити“, на чијем је челу бивши амерички и НАТО генерал Весли Кларк, а која је на корак до добијања дозволе да на Метохији експлоатише угаљ. 
Пензионисани генерал Весли Кларк жели да влада Косовским лигнитом.Лигнит је од посебног значаја за Косово. Он учествује са око 97% укупне производње електричне енергије, и са само 3% производње која потиче из хидропотенцијала. Са14700 Мт, Косово је на петом месту у свету међу највећим доказаним резервама лигнита. Лигнит се простире по целом Косовском, Метохијском и Дреничком басену. Весли Кларк рачуна да би могао да добије посао експлоатације лигнита у енергетске сврхе од свог лобија на Косову, a пре свега Хашима Тачија; рачуна и на добре услуге свог „ратног друга“ генeрала Агима Чекуа, који би му ставио на располагање своју „безбедносну“ инфраструктуру. Сада се лобира у парламенту Косова да фирма генерала Кларка добије посао, али је за сада одлука одложена.
Сорош и Сахит Муја конкуренти генералу Кларку?
Кључни конкурент генералу Весли Кларку у добијању посла рудних потеницијала на Косову је Џорџ Сорош, који опет има своје лобисте. По писању медија из 2011.,Џорџ Сорош и албански милијардер из Њујорка Сахит Муја намеравају да се удруже да би експлоатисали угаљ на Косову.
Планирано је да косовске резерве угља, које се процењују на више од 15 милијарди тона лигнита, буду коришћене као погон у термоелектранама које би обезбеђивале струју за Косово и цео регион. Муја, као извршни директор компаније„Албански минерали“, намерио се на косовске резерве минерала, које укључују и олово, хром, цинк, злато, сребро, бакар, никл и друга природна богатства, Сахит Муја је иначе рођен у Албанији; економиста из Тиране, одрастао у Тропоји; радио је у Италији и Турској на пословима везаним за боксит. Процена је да је Сахит Муја „тежак“ око две милијарде долара и да би са америчким и турским инвеститорима улагао у косовски угаљ.
„Ратни плен“ САД и НАТО више од 1000 милијарди долара.
Западне компаније пре свега америчке, али и немачке, британске и француске, заинтересоване су за инвестирање у налазишта и експлоатацију природних ресурса.Процењује се да је вредност налазишта олова, цинка, сребра, никла, мангана, молибдена и бора на Космету и до 1000 милијарди америчких долара. На подручју Ђаковице и Ораховца су лежишта хрома. Бакар и манган се распростиру широм Проклетија. Лежишта магнезита су на Голешу, Стрезовцу, у Дечанима и Дубоцу. 
„Лидијан интернешнел“ (до 2006. „Рио тинто“), отворио је 4. новембра 2010. у Приштини свој пословни клуб који ради пуном паром. Корпоративни стручњаци за руде и минерале саопштили су крајем 2008. процену, да резерве олова у „Трепчи“износе 425000 тона олова, 415000 тона цинка и 800 тона сребра; да су резерве никла 185000 тона и кобалта 6500 тона; да су у руднику „Гребник“, јужно од Глине, доказане резерве 1700000 тона боксита. Четири тоне боксита садрже две тоне глинице, из којих се добија тона алуминијума. „Гребник“ би, дакле, могао да произведе 425000 тона алуминијума. До сада утврђене резерве фероникла на Космету су 15000000 тона, али се процењује да су и много веће.
Томислав Кресовић, Видовдан