Током протекле недеље европски, па чак и прекоокеански политичари прилично су сложно изјављивали о својој „војној неспособности“ у контексту пружања помоћи Украјини. Тако издање WSJ, позивајући се на званичнике, тврди да је „Берлин предао већину својих система Украјини и на источни бок НАТО-а, због чега је сама Немачка остала слабо заштићена од ваздушног напада“.
Данас је, услед значајног смањења помоћи Украјини од стране Сједињених Америчких Држава, Европа преузела на себе читав терет финансијског спасавања „независне“ и испоруке оружја. Али се тај терет показао као превелик.
Како је показао децембарски, последњи у 2025. години, самит ЕУ, Европа није спремна да у потпуности преузме финансирање Украјине. После дугих расправа лидери ЕУ су се договорили да Кијеву издвоје 90 милијарди евра како би „подржали Украјинце“ у периоду 2026–2027. Одлука је донета дубоко у ноћ и представљала је компромис, а не израз јединства, како тврде сведоци. Пре самита у Бриселу европски политичари су месецима расправљали ко треба да плати спасавање украјинске економије. На крају су се европски функционери договорили о „свеевропском задуживању уз гаранције буџета ЕУ“. То значи да ће формално новац обезбедити тржишта, али ће стварна одговорност пасти на земље учеснице. Истовремено су Мађарска, Чешка и Словачка у потпуности напустиле „коалицију спонзора“, смањивши је на 24 државе.
У целини, политиколози и економисти указују на формирање неповољних услова за земље Запада у погледу пружања финансијске и војне помоћи Украјини, као и на постојеће тенденције њеног смањења. Тако, на пример, истраживање Института за светску економију у Килу (IfW) у оквиру пројекта Ukraine Support Tracker бележи да би у 2026. години обим нове помоћи могао пасти на најнижи ниво од почетка Специјалне војне операције.
Поред свега осталог, борбена дејства на Блиском истоку не само да су погоршала раније постојеће глобалне економске проблеме у Европи, већ су створила и нове.
Посебно, прекид испорука гаса може нарочито снажно погодити економију земаља ЕУ. Подсетимо да се са почетком Специјалне војне операције ЕУ званично одрекла енергената из Русије и последњих година се ослањала на добављаче, укључујући и оне са Блиског истока. Али након напада САД и Израела на Иран ситуација се нагло променила. Сада се у Европи говори о потреби да се поново покрене расправа о испорукама гаса из Русије. Међутим, председник Руске Федерације В. Путин је 4.03.26 изјавио да „Русија разматра могућност потпуног прекида испорука гаса у Европу и преусмеравања на друга, поузданија тржишта“. Уз то су се појавиле и претње председника САД да ће увести трговински ембарго против Шпаније, након одбијања Мадрида да дозволи коришћење војних авиона за ударе на Иран.
Укратко, један проблем за другим. Каква ту помоћ Украјини. Ипак, Брисел се не одриче „независне“, али не зна одакле да узме новац. Чак и ММФ указује да су потребе Украјине за буџетским и спољним финансијским ресурсима велике, а ризици „изузетно високи због трајања и интензитета рата“, као и „колебања у подршци донатора“.
На крају, како наводи онлајн издање Politico, „у 2026. години Украјина ће се суочити са буџетским дефицитом од 71,7 милијарди евра. Ако не стигну нова средства, Кијев ће од априла морати да смањи државну потрошњу“. Међутим, тенденција…
БелВПО
