Познати истраживачки новинар Андрија Јарак објавио је на друштвеним мрежама снимак који је поново узбуркао јавност широм региона – тренутак изласка Фикрета Хаџића, познатијег као Хаџија, из затвора након више од две деценије проведене иза решетака.
Видео, објављен на страници „Досје Јарак“, приказује Хаџића како у четвртак, 30. априла, напушта Казнено-поправни завод и тиме званично завршава казну од 24 године затвора.
- Нови земљотрес погодио Србију
- Пронађена девојчица из Новог Сада за којом је трагала цела Србија
- Вештачка интелигенција направила снимак како је изгледао Београд 80-их: Кадрови и музика од којих се диже коса на глави (ВИДЕО)
- „Четири дана тражимо нашу Дуњу“: Огласио се отац нестале девојчице
- Короман брутално оплео по Вучићу: Јавна порука бившег репрезентативца запалила мреже (ФОТО)
На снимку се вдии како га чувари затвора поздрављају док излази.
Његово пуштање на слободу поново је у фокус вратило један од најпознатијих и најпотреснијих злочина у послератној Босни и Херцеговини – троструко убиство у Лукавцу почињено на Празник рада 2002. године, пише Н1.
Злочин који је шокирао регион
Хаџић је осуђен због убиства тројице чланова породице Касумовић – Османа, Бахрије и Кудума – док је четврти успео да побегне. Злочин се догодио 1. маја 2002. године, када је Хаџић сачекао мушкарце на једном месту и отворио ватру.
Током суђења и каснијих јавних иступа, тврдио је да је годинама био изложен малтретирању и физичком насиљу од стране те породице. Као кључни тренутак навео је догађај из маја 2001. године, када је, према његовим речима, брутално претучен, а нападачи нису адекватно кажњени.
„То су дрвосече, нешколовани људи. Када би ушли у мој ресторан, гости би одмах одлазили“, говорио је Хаџић у једној телевизијској емисији, тврдећи да је због константних проблема на крају био приморан и да прода угоститељски објекат.
Уверен да институције нису реаговале, одлучио је да, како је сам рекао, „узме правду у своје руке“.
Реченица која је обележила случај
Овај случај остао је дубоко урезан у колективном сећању и због Хаџићеве хладнокрвне изјаве о самом чину, која је годинама цитирана у медијима:
„Израњавао сам их да не могу бежати. Плачу, дрече: ‘Немој, нећемо те Хаџија више никад дирати.’ И нећеш. Ја сам их решио побити и готово.“
Ова реченица постала је симбол бруталности злочина, али и додатно појачала контроверзе које га прате до данас.
Спор око мотива
И док је Хаџић годинама инсистирао на томе да је био жртва дуготрајног злостављања, преживели члан породице Касумовић потпуно негира такве тврдње.
„Све је измислио да би се представио као жртва. Нико га није малтретирао. Био је изолован и љубоморан јер се ми дружимо и имамо добре односе“, изјавио је он, додајући да је прича о пребијању „највећа лаж“.
Ове супротстављене верзије догађаја додатно су закомпликовале перцепцију случаја у јавности, која је остала дубоко подељена – између оних који Хаџића виде као човека који је реаговао на неправду и оних који га сматрају хладнокрвним убицом без оправдања.
Продужена казна због претњи
За троструко убиство Хаџић је првобитно осуђен на 21 годину затвора. Међутим, казна му је продужена за још три године због писма које је упутио Врховном суду Федерације БиХ.
У том писму захтевао је да породица жртава буде кажњена макар симболично, уз упозорење да ће, уколико се то не деси, „бити последица“. Суд је такво понашање окарактерисао као озбиљну претњу, што је довело до додатне затворске казне.
Повратак на слободу и старе дилеме
Хаџићев излазак на слободу, симболично уочи још једног Празника рада, затвара једно дуго правосудно поглавље, али не и расправу о овом случају.
Две и по деценије касније, питања остају иста: да ли је реч о освети из очаја због неефикасног система или о бруталном злочину без оправдања?
Снимак његовог изласка из затвора поново је отворио старе ране и подсетио јавност на догађај који и даље изазива снажне емоције – али и дубоке поделе у тумачењу правде.
Нова.рс
