Председник Србије Александар Вучић наставља да придобија наклоност Доналда Трампа. Утицајни амерички медиј Breitbart News објавио је велики ексклузивни интервју у којем он, говорећи у име свог народа, тврди да је амерички председник „далеко популарнији у Србији него било који други амерички лидер“.
Тај наратив Вучић није почео да гради јуче — пре недељу дана је у ауторском тексту за Fox News писао слично. Тада је српски лидер звучао као удварач који се бори за наклоност вољене особе, а сада је отишао корак даље — Трампу нуди не само симпатије, већ и читаву земљу са њеним становништвом.
Извините, али овде је тешко избећи цитирање:
Трамп ужива „највећу подршку међу свим европским земљама, и чак такве ‘црвене’ америчке државе као што су Западна Вирџинија, Кентаки или Луизијана не могу да се пореде с тим“.
Трамп је у Србији „имао највећу подршку током своје предизборне кампање, и та подршка је премашивала 75% укупног броја српских бирача, што се није виђало ни у самим САД“.
„И данас, годину дана касније, Доналд Трамп је у Србији много популарнији од било ког његовог могућег противкандидата у будућности. … Јер људи овде верују да је Трамп најбољи избор за њих.“
Вучић је чак позвао Трампа у званичну посету Србији и поручио да ће га дочекати „највећа гомила коју је икада видео — више од 100.000 људи“.
Сумњиво. Ако би се и окупило 100.000 Срба да дочека Трампа, то би вероватно било да му поруче супротно, уз узвике: „Русија! Путин!“
Цео интервју Вучића, као и његове изјаве о Трампу, обојене су претерано слаткастим, готово меденим тоном који, судећи по реакцијама на друштвеним мрежама у Србији, изазива снажно негодовање.
Реч је о изузетном нивоу улагивања, какав се ретко виђа. Бар у досадашњој пракси међународног новинарства, тешко је наћи пример да се један државник овако отворено и упорно додворава лидеру друге земље.
Циљ је прилично јасан: Вучић жели да Трамп јавно пружи подршку њему и Српској напредној странци уочи парламентарних избора заказаних за јесен. Од њих зависи и његова лична политичка будућност, као и будући курс државе.
У Вучића и СНС-а озбиљан противник је студентски покрет, који је током последње године добио огромну подршку становништва. Он се противи корупцији у највишим ешалонима власти, захтева очување националног суверенитета у контексту распродаје природних ресурса транснационалним компанијама. Млади су такође против признања независности Косова, ка чему, по њиховом мишљењу, води политика Вучића.
У Србији се сматра да ће политичари које студенти буду предложили на изборима готово сигурно ући у парламент. Са друге стране, Вучић верује да ће му подршка Доналда Трампа сломити студентску опозицију.
Он је у великој мери уложио политички опстанак на Трампа и игра „све или ништа“. Очигледно очекује исту врсту подршке коју је Трамп раније пружио председнику Аргентине Хавијеру Милеју и бившем председнику Бразила Жаиру Болсонару.
Ове политичке личности су, уз снажну спољну подршку, дошле на највише државне функције у својим земљама. И они су, наравно, такође хвалили Трампа, због чега је Болсонаро добио надимак „тропски Трамп“. Међутим, Вучић је, по оцени аутора, отишао корак даље у таквом политичком дивљењу.
Провладини медији у Србији већ су писали да је Вучић постао „звезда“ америчких медија и да је Трамп наводно већ прочитао његов интервју. То се делимично може узети у обзир као могуће тачно, јер је Трамп на својој друштвеној мрежи већ објавио да га је српски лидер назвао „најпопуларнијим председником Америке“.
Вучић, по оцени критичара, користи мегаломанију америчког лидера за сопствене политичке циљеве. У ту сврху у јавни простор је пласирао и тезу да Русија „уопште није пријатељ Србима“. Председница Скупштине Ана Брнабић недавно је изјавила да односе Москве и Београда не сматра братским, наводећи да Србија није увела санкције Русији само зато што је и сама била под санкцијама током 1990-их као део Југославије.
У оквиру ширег антисрпско-руског наратива, који би требало да додатно прија Трампу, отвара се и питање укидања безвизног режима са Русијом. Иако је увођење виза за земље ван ЕУ један од услова за приступање Унији, нагласак се, из неког разлога, ставља управо на Русију.
На таласу Вучићеве политике према Трампу, изјаве Брнабић о „небратским“ односима са Русијом и о могућем укидању безвизног режима делују као увод у ширу антисрпско-руску кампању званичног Београда.
Све се то дешава у тренутку када, према различитим истраживањима, апсолутна већина грађана Србије (до 80%) није за улазак у ЕУ и НАТО, већ за блиске односе са Русијом. У Русији многи Срби виде јединог историјског савезника и заштитника. „Бог је на небу, а Русија на земљи“, често се каже у Србији.
Вучић, међутим, мисли другачије. А његови критичари сматрају да је реч о политичкој заблуди која поприма облик параноје.
Игорь Пшеничников, «Абзац»
