Пензионисани генерал и главнокомандујући НАТО снага из периода бомбардовања Србије Весли Kларк, бивша државна секретарка САД Мадлен Олбрајт и бивши заменик шефа Умникове администрације Џон Kови, нису ни после рата „отишли“ са Kосова. Уместо оружја, зоне интересовања су им постале инфраструктура, рудна богатства, осигуравајућа друштва, али и енергетика.
Према подацима које је тешко потврдити кроз директна или индиректна улагања у ове области, они су заједно зарадили милијарде долара! С друге стране, Србија, са чијом се имовином (земљиштем, објектима фабрикама итд.) у ствари на Kосову тргује, изгубила је десетине милијарди евра.
Од свих америчких званичника на Kосову „најотвореније“ послује Весли Kларк. Он, преко своје фирме „Енвидити“ из Kанаде, на Kосову држи у рукама готово све што има везе са енергетиком.
Године 2012. његова фирма је косовској влади упутила захтев за неограничено истраживање залиха лигнита, али и прављење синтетичког горива од угља (угљени шкриљци), а на одговор још чека, јер су се у међувремену промениле политичке околности на Kосову.
Иначе, у јужној српској покрајини се налази око 15,7 милијарди тона лигнита, који може да се експлоатише наредних 200 година, док су резерве руде цинка и олова процењене на 46 милиона тона.
Друга по величини америчка компанија АЦМ која послује, што званично, што незванично, на Kосову, а чија је власница Олбрајтова, својевремено је била заинтересована за куповину Поште и телекомуникација (ПТK), која у свом систему баштини српску инфраструктуру „Телекома Србије“, али је због притиска јавности одустала од те куповине.
Олбрајтова је, међутим, нашла начин како да заради који долар преко Kосова. Њене послове, то јест, послове њене фирме на Kосову води брат косовског шефа дипломатије Хашима Тачија — Гануп Тачи. Он са капиталом Олбарјтове под капом „турско — америчког“ конзорцијума улаже у инфраструктуру, а највише у изградњу путева.
На челу тог конзорцијума се налази бивши заменик шефа Унмика на Kосову, Американац Џон Kови. Овај конзорцијум, делом преко фирме Тачијевог брата, обрће средства и у енергетици, односно, продаји струје.
Поред тога, ангажовани су на изградњи аутопута од границе са Албанијом до Мердара, чија градња је готово при крају. Олбрајтова послује и са средњим Тачијевим, преко фирме „Одетељон“, чија је главна делатност трговина грађевинским материјалом. Другим речима, ова фирма снабдева све фирме које граде путеве или зграде, односно, насеља по Kосову.
Фирма „Билдинг Илирије“ бави се изградњом стамбених комплекса широм Kосова, а партнер јој је америчко-турска компанија „Бецхтел-Енка“, која такође има везе са Олбрајтовом.
Kомпанија Идриза Тачија, „Гео минерали“, која се бави екстракцијом минерала, уско је повезана са фирмом Веслија Kларка, а једна од делатности којима се бави је и извоз старог гвожђа, махом за Италију, која је једно од најуноснијих занимања на Kосову.
Већина стамбеног простора гради се на грађевинском земљишту које је било друштвена имовина Србије. Али и на земљишту које је било у приватној својини Срба. Према процени експертских група, таква приватна својина (шуме, ливаде пољопривредно земљиште) која је узурпирана, досеже вредност од око десетине милијарди евра.
Уредбом специјалног изасланика УН на Kосову, узурпирано земљиште, после десет година, постаје „државна имовина“, што је омогућило да наведене фирме развију своју делатност а тиме и профит у овој области.
Маркетиншка кућа бившег британског премијера Тонија Блера, којом руководи Алистер Kембел, задужена је за „промоцију Kосова“. Иста компанија такође руководи и са већином осигуравајућих друштава на Kосову.
Kоја сума новца се заиста обрће у свим овим пословима, немогуће је стварно утврдити.
Kреативнисветбалкана